Да ли је време да Београд стави тачку на Бриселски споразум: Чека се само одговор ЕУ
Било је време да Србија постави ЕУ питање — да ли Бриселски споразум постоји или не — јер се доста толерисало Приштини то што не формира ЗСО. Уколико Брисел не буде дао задовољавајући одговор, Београд би требало да се држи Резолуције 12 44 и савезника ван ЕУ, пре свега Русије и Кине, сматрају саговорници Спутњика.
SputnikСавет за националну безбедност којим је председавао председник Србије Александар Вучић, затражио је од
Приштине да повуче све трупе са севера Косова, као и да се све врати на пређашње стање, пре упада РОСУ на Јариње, како би се наставио
Бриселски дијалог.Београд чека одговор од ЕУ
Вучић је рекао да
Србија од ЕУ тражи одговор у року од месец дана на питање постоји ли Бриселски споразум и када ће бити формирана ЗСО. Он је одбио предлог Квинте за решење кризе на северу Косова. Вучић је рекао да ће и ћутање бити јасан знак да споразум не постоји и да не желе
формирање ЗСО.
Зоран Анђелковић, некадашњи председник Привременог извршног већа Косова и Метохије, каже за Спутњик да је после 3.000 дана од потписивање Бриселског споразума и обавеза Приштине да формира ЗСО било време да Београд стави тачку.
„Ми хоћемо да спроводимо оно што је договорено, у супротном не вреди да даље водимо разговор. Увек смо за дијалог, али о ономе што је потписано, а не о стварима које Приштина гура под тепих и нико им не тражи да их реализују. Нарочито они који су гаранти међународног споразума, а то је ЕУ“, каже Анђелковић.
Тешко је бити оптимиста
Што се тиче реакције ЕУ на опомену из Београда, Анђелковић није оптимиста.
„Нажалост, на Косову је Брисел све надлежности са Унмика и Еулекса пренео на приштинске институције. Тако да мислим да ће се то повлађивање Приштини наставити. Не могу да кажем да ми обећавајуће све делује, да ће Брисел после овога инсистирати код Приштине на спровођењу споразума“, оцењује Анђелковић.
Ми увек можемо, каже он, да се позовемо на Резолуцију 12 44, али тешко да можемо да процес из ЕУ вратимо у СБ УН.
ЕУ је у позицији крајњег изјашњавања
Професор др Дејан Вук Станковић истиче да су очигледно
догађаји на Јарињу и Брњаку натерали Србију да се коначно постави мало одређеније и оштрије и са лаком дозом агресије према кршењу свих потписаних споразума.
„ЕУ се сада нашла у позицији, бар што се тиче Србије, крајњег изјашњавања. Остаје да се види како ће на то реаговати. Али, по ономе што је показао Мирослав Лајчак и портпарол ЕУ Петар Стано, не изгледа да ће се нешто променити. Они и даље обе стране позивају на уздржаност о чему год да се ради, што на неки начин замагљује суштину овог проблема, јер Албанци су ти који су ишли у кршења онога што је потписано и предвиђено Бриселским споразумом. Дакле, ЕУ се држи те лажне симетрије, због чега је у пракси српска страна која не греши, та која губи“, објашњава Станковић.
Србија има јаче савезнике ван ЕУ
Наш саговорник упозорава да би одговор из Брисела могао бити немушт, што би Србију испровоцирало да још оштрије реагује по питању кршења тих споразума и могућности да се успостави нека врста дипломатске сарадње.
„Свега овога не би било да је ЕУ од почетка била непристрасна у дијалогу. Међутим, ЕУ од почетка показује једну врсту асиметрије и ово што се десило на административним прелазима, једна је од последица попуштања Косову“, сматра Станковић.
Он каже да је могуће да Србија има савезнике у ЕУ, али је питање колико су јаки да утичу на Брисел.
„То могу да буду државе које нису признале Косово и оне које разумеју наш став по овом питању, а признале су Косово попут Мађарске. Међутим, ниједна од тих држава није довољно јака да би се супротставила на неки начин Бриселу и стала на нашу страну. Савезници Србије су пре свега у Русији и Кини и ту треба да тражимо помоћ. Србија свакако може да брани своје становиште са позиција Резолуције 12 44 и на основу неиспоштованих уговора од стране Приштине, без обзира на одговор ЕУ“, напомиње Станковић.
Има ли Србија контрамере?
Професор права са Приштинског универзитета Душан Челић сматра да је Бриселски споразум мртав и да је то јасно после акције Приштине на северу Косова.
„Може се рећи да је Аљбин Курти тим чином споразум убио. Београд може да примени контрамере и политичке и економске у односу на Приштину и оне треба да крену од тога да се од Приштине захтева да повуче снаге безбедности са севера Косова“, каже Челић.
По његовим речима, Србија би требало да направи нову платформу засновану на Резолуцији 12 44 и да од ње не одступа, јер је очигледно да је све ово од 2013. године било губљење времена.
„Једнострано формирање ЗСО била би лоша контрамера, јер она није утемељена у српском Уставу. По мени је логичније решење да се ревитализују органи локалне самоуправе на северу Косова, односно да се врате у систем Србије као што је то било пре потписивања Бриселског споразума. И онда да се са те тачке крене у нове политичке преговоре“, уверен је Челић.
Неуспео „блиц криг“ Куртија
Економске контрамере, сматра наш саговорник, којима би Београд могао да прибегне, погодиле би и Србе на северу Косова исто као и Албанце.
„Приштини би требало упутити и захтев за деблокаду стања које је изазвано силом, како би животне намирнице могле да се достављају. Ово стање ће свакако бити и на штету Приштине, јер неће бити протока робе и то је чињеница и зато верујем да ни Куртију не одговара ово што је урадио, јер је мислио ’блиц кригом‘ да наметне статус свршених аката. Чињеница је да је планирао да преко ноћи уради ово што је наумио, али је схватио да то не иде по плану, јер су Срби показали да су још жилави и да има у њима снаге за миран и ненасилан отпор“, закључује Челић.
Очито је да се Куртијев план „А“ није остварио, напомиње наш саговорник, и додаје да сада следи игра живаца и чекање да се види да ли Курти планира да изазове неки инцидент, или ће се повући. Али, ако се овако настави, он верује да време иде у прилог Србији.
Челић сматра да је главна фалинка Бриселског споразума то што се није ослонио на Резолуцију 12 44 и да због тога сносимо последице.