Ове рибе могу да нарасту до 90 центиметара и да теже до девет килограма, а људима који живе од мора дословце загорчавају живот.
„Једу сипе, хоботнице и лигње директно из мреже, ако сте их и уловили, заборавите, нећете стићи ни да их извадите на брод. Овакве рибе су хорор, права катастрофа за море“, каже Лукас Георгију из Аја Напе на истоку Кипра.
Управо се то острво на источном Медитерану налази на првој линији морске инвазије, пише енглески „Телеграф“.
Током последњих година, преко Суецког канала стигло им је више од 800 животињских врста, и то из тропских вода Индијског океана – рибе папагаји, козје рибе из Црвеног мора, тамне мраморнице, трубе и нове врсте јежева…
Чини се да нове врсте због кристално чистих залива највише воле рт Греко на крајњем југоистоку Кипра. Инвазију је подстакло и ширење Суецког канала, који је променио ниво салинитета, а управо је он раније деловао као највећа препрека миграцији.
Такозвана риба надувача или четворозубка посебан је изазов за кипарске рибаре. Не само да лови аутохтоне врсте, већ је и врло отровна. Месо јој садржи токсине па се не може јести, а локалним рибарима, који нехотице улове ову врсту, исплаћује се награда у износу од три евра по килограму, али под условом да ту рибу донесу у луку. Рибе надуваче једном месечно спаљују се у посебним пећима, а годишње их се тако уништи око 50 тона.
„Врло су агресивне, уништавају мреже, једу улов изнутра... Осим тога, садрже парализујући отров - ако поједете мало њиховог меса, престаћете да дишете. Неколико милиграма тог отрова може да вас убије. Питали смо Јапанце јесу ли заинтересовани за њихов увоз, али чак и они их сматрају превише отровним“, каже Николас Михаилидис из кипарског одсека за рибарство.
„Стране“ рибе из Индијског океана и Црвеног мора због климатских промена све су чешће и у Медитерану. Светски фонд за природу раније је објавио како се Средоземље због повишене температуре воде све више претвара у тропско море:
„С температурама које расту 20 одсто брже од глобалног просека, Медитеран је море које се најбрже загрева на планети“, упозорила је италијанска филијала Светског фонда за природу.
„Ако рибе придошлице, поготово ове опасне, успемо на време да откријемо на Кипру, онда ће друге земље имати довољно времена да се припреме за њихов долазак. Јер с оваквим загревањем мора Италија ће, можда за 10 или 20 година, вероватно бити у истој ситуацији као ми сад“, рекао је морски биолог Деметрис Клету из лабораторије за истраживање мора.
Напомиње и како су неке рибље врсте с Кипра преко Грчке, Малте и Италије већ стигле чак и до Гибралтарског мореуза.
Све чешћи становник у кипарским водама је и риба лав, чије су бодље, односно 13 леђних пераја, отровне, али месо јој је зато изузетно укусно. Хулио Халал, инструктор роњења, каже како у последње две године виђа све више риба лавова.
Добра вест је то што су рибари на Кипру временом научили како се рукује овом рибом - носе посебне и дебеле рукавице отпорне на бодље, а након што очисте рибу лава, продају је ресторанима широм острва.
Ипак, због инвазије нових врста, многим рибарима приходи од улова смањили су се за чак 50 одсто, преноси Јутарњи лист.