„Ово је огромна част за нашу земљу, јер овај мурал симболизије очување сећања на великог руског писца. Надамо се да ће се наша сарадња и убудуће динамично развијати, а томе доприносе и 'Дани духовне културе Русије у Србији'. У Србију је дошла веома велика делегација из Русије. Разговараћемо о веома широком кругу питања, о развијању сарадње библиотека, музеја, отворићемо низ изложби посвећених јединственој култури наших историјских градова. Надао се да су се и Срби ужелели непосредног сусрета и разговора, као и ми, те се надам да пројекти који су организовани у оквиру 'Дана духовне културе Русије у Србији' никога неће оставити равнодушним", рекла је на откривању мурала заменица министра културе Руске Федерације Олга Јарилова.
Свечаности је присуствовао и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко који је захвалио граду Београду и општини Чукарица на откривању мурала посвећеног Фјодору Достојевском, истичући да је то велики догађај, не само у области културне него и укупне сарадње двеју земаља.
Представљање мурала посвећеног Фјодору Достојевском на Чукарици
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Достојевски је поклањао велику пажњу Србији, српском народу, везама руског народа и Србије, која је за њега била веома значајна. Уз економско јачање и развој Србије, јачају и тежња и жеља за познавањем руског језика, културе, књижевности, свега онога што нас овако присно вековима везује и што ће нас везивати и у будућности. Ако човек жели да упозна руску књижевност, мора, наравно, да зна и стваралаштво великана наше књижевности као што је Фјодор Михајлович Достојевски", нагласио је руски амбасадор.
Министар за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић је истакао да је обележавање 200 година од рођења Фјодора Достојевског велики догађај за Србију, јер је овај писац волео Србију и подржавао руске добровољце који су долазили да ратују за слободу и независност наше земље.
„У својим 'Пишчевим записима' говорио је о Србима као о великом народу на Балкану - малом по бројности, али великом по јунаштву и делима која је чинио. Видео је ту љубав према Русији и рекао јој је да српски народ обожава Русе, да само Русима верује и да с њим жели и да ратује и да се бори за своју слободу", рекао је Поповић.
Светлост Белог анђела која је обасјала генија
Мурал с портретом Фјодора Достојевског налази се на зиду Културног центра Чукарица на страни према улици која носи име великог писца, а његове димензије су 6,5 са 4,5 метара.
Аутор мурала је улични уметник Милан Милосављевић Дерокс који је у изјави за Спутњик рекао да је дело настало као потреба да се Београд и Србија одуже великом писцу који је снажно утицао на генерације читалаца.
Мурал је израђен у стилу уличног сликарства, с препознатљивим портретом Фјодора Достојевског у плавичастим тоновима, који се налази на десној страни композиције, док је у горњем левом углу лик „Белог анђела“, једног од најлепших симбола српске културе и духовности.
Мурал Фјодора Достојевског на зиду Културног центра Чукарица у Београду
© Sputnik / Дејан Симић
„Професорка Филолошког факултета у Београду Ирина Антанасијевич и ја смо разговарали о томе како бисмо могли најбоље да повежемо дело Достојевског с нашим народом и нашом културом и тако смо дошли до српског средњовековља и Белог анђела који симболише врхунац наше културе и уметности“, објашњава уметник.
„Бели анђео“ је, како истиче Милан Милосављевић, први сведок Христовог васкрсења, што је веома важно и за самог Достојевског, чије је дело суштински обележено хришћанством, као једном од најважнијих тема.
Дијагонала која повезује лик „Белог анђела“ и Достојевског испуњена је словима и симболима који повезују ликовни и књижевни израз.
„Трећа ствар која нам је била веома важна јесте да то, ипак, буде савремено дело и део урбане културе и израза којим се ја иначе бавим, те да никако не идемо у класичну форму“, наглашава Милан Милосављевић.
У оквиру обележавања „Дана духовне културе Русије у Србији“ у Народној библиотеци Србије данас су приређени и изложба и округли сто посвећени 200. годишњици рођења Фјодора Достојевског.
На скупу учествују еминентни познаваоци дела Достојевског из Србије и Русије, међу којима су генерални директор Државног музеја историје руске књижевности „В. И. Даљ“ Дмитриј Бак, директорка Књижевног спомен-музеја Достојевског из Санкт Петербурга Наталија Ашимбајева, председник Руског друштва Ф. М. Достојевског Борис Тихомиров, професор Московског државног универзитета и Факултета за књижевност „А. М. Горки“ Игор Леонидович и други.
Дани духовне културе Русије у Србији – сећање на руске добровољце
У оквиру „Дана духовне културе Русије у Србији“, којима се обележава и 145. годишњица Српско-турског рата и Руског добровољачког покрета у Србији, сутра ће у Музеју поште бити отворена изложба дела руског сликара Василија Поленова, који је у овом рату учествовао на страни Србије, док ће у Историјском музеју Србије бити отворена изложба посвећена генералу Михаилу Черњајеву, команданту српске војске у том сукобу.
Током манифестације у Београду је одржана и конференција „Православље – фундамент руске и српске културе“, приређена је изложба „Светиње древног Новгорода – светлост која долази кроз векове“, а београдска публика је у прилици да ужива у наступима неколико ансамбала из Русије, међу којима је заједнички концерт младих извођача Санктпетербуршког музичког дома и солиста Београдске филхармоније.