https://sputnikportal.rs/20210923/svetlost-belog-andjela-obasjala-dostojevskog--u-beogradu-1130100901.html
Светлост Белог анђела обасјала Достојевског – у Београду
Светлост Белог анђела обасјала Достојевског – у Београду
Sputnik Србија
Мурал с портретом руског писца Фјодора Достојевског, посвећен 200. годишњици његовог рођења, откривен је данас на зиду Културног центра Чукарица, у оквиру... 23.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-23T18:04+0200
2021-09-23T18:04+0200
2021-11-15T11:23+0100
култура
фјодор михајлович достојевски
друштво
достојевски – два века од рођења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/17/1130100727_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_9448f27f620c15405c87bbf791be016f.jpg
„Ово је огромна част за нашу земљу, јер овај мурал симболизије очување сећања на великог руског писца. Надамо се да ће се наша сарадња и убудуће динамично развијати, а томе доприносе и 'Дани духовне културе Русије у Србији'. У Србију је дошла веома велика делегација из Русије. Разговараћемо о веома широком кругу питања, о развијању сарадње библиотека, музеја, отворићемо низ изложби посвећених јединственој култури наших историјских градова. Надао се да су се и Срби ужелели непосредног сусрета и разговора, као и ми, те се надам да пројекти који су организовани у оквиру 'Дана духовне културе Русије у Србији' никога неће оставити равнодушним", рекла је на откривању мурала заменица министра културе Руске Федерације Олга Јарилова. Свечаности је присуствовао и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко који је захвалио граду Београду и општини Чукарица на откривању мурала посвећеног Фјодору Достојевском, истичући да је то велики догађај, не само у области културне него и укупне сарадње двеју земаља. „Достојевски је поклањао велику пажњу Србији, српском народу, везама руског народа и Србије, која је за њега била веома значајна. Уз економско јачање и развој Србије, јачају и тежња и жеља за познавањем руског језика, културе, књижевности, свега онога што нас овако присно вековима везује и што ће нас везивати и у будућности. Ако човек жели да упозна руску књижевност, мора, наравно, да зна и стваралаштво великана наше књижевности као што је Фјодор Михајлович Достојевски", нагласио је руски амбасадор.Министар за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић је истакао да је обележавање 200 година од рођења Фјодора Достојевског велики догађај за Србију, јер је овај писац волео Србију и подржавао руске добровољце који су долазили да ратују за слободу и независност наше земље. „У својим 'Пишчевим записима' говорио је о Србима као о великом народу на Балкану - малом по бројности, али великом по јунаштву и делима која је чинио. Видео је ту љубав према Русији и рекао јој је да српски народ обожава Русе, да само Русима верује и да с њим жели и да ратује и да се бори за своју слободу", рекао је Поповић.Светлост Белог анђела која је обасјала генијаМурал с портретом Фјодора Достојевског налази се на зиду Културног центра Чукарица на страни према улици која носи име великог писца, а његове димензије су 6,5 са 4,5 метара.Аутор мурала је улични уметник Милан Милосављевић Дерокс који је у изјави за Спутњик рекао да је дело настало као потреба да се Београд и Србија одуже великом писцу који је снажно утицао на генерације читалаца.Мурал је израђен у стилу уличног сликарства, с препознатљивим портретом Фјодора Достојевског у плавичастим тоновима, који се налази на десној страни композиције, док је у горњем левом углу лик „Белог анђела“, једног од најлепших симбола српске културе и духовности.„Професорка Филолошког факултета у Београду Ирина Антанасијевич и ја смо разговарали о томе како бисмо могли најбоље да повежемо дело Достојевског с нашим народом и нашом културом и тако смо дошли до српског средњовековља и Белог анђела који симболише врхунац наше културе и уметности“, објашњава уметник.„Бели анђео“ је, како истиче Милан Милосављевић, први сведок Христовог васкрсења, што је веома важно и за самог Достојевског, чије је дело суштински обележено хришћанством, као једном од најважнијих тема.Дијагонала која повезује лик „Белог анђела“ и Достојевског испуњена је словима и симболима који повезују ликовни и књижевни израз.„Трећа ствар која нам је била веома важна јесте да то, ипак, буде савремено дело и део урбане културе и израза којим се ја иначе бавим, те да никако не идемо у класичну форму“, наглашава Милан Милосављевић.У оквиру обележавања „Дана духовне културе Русије у Србији“ у Народној библиотеци Србије данас су приређени и изложба и округли сто посвећени 200. годишњици рођења Фјодора Достојевског.На скупу учествују еминентни познаваоци дела Достојевског из Србије и Русије, међу којима су генерални директор Државног музеја историје руске књижевности „В. И. Даљ“ Дмитриј Бак, директорка Књижевног спомен-музеја Достојевског из Санкт Петербурга Наталија Ашимбајева, председник Руског друштва Ф. М. Достојевског Борис Тихомиров, професор Московског државног универзитета и Факултета за књижевност „А. М. Горки“ Игор Леонидович и други.Дани духовне културе Русије у Србији – сећање на руске добровољцеУ оквиру „Дана духовне културе Русије у Србији“, којима се обележава и 145. годишњица Српско-турског рата и Руског добровољачког покрета у Србији, сутра ће у Музеју поште бити отворена изложба дела руског сликара Василија Поленова, који је у овом рату учествовао на страни Србије, док ће у Историјском музеју Србије бити отворена изложба посвећена генералу Михаилу Черњајеву, команданту српске војске у том сукобу.Током манифестације у Београду је одржана и конференција „Православље – фундамент руске и српске културе“, приређена је изложба „Светиње древног Новгорода – светлост која долази кроз векове“, а београдска публика је у прилици да ужива у наступима неколико ансамбала из Русије, међу којима је заједнички концерт младих извођача Санктпетербуршког музичког дома и солиста Београдске филхармоније.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/17/1130100727_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_e05d9ca39a186563916b5959997306cc.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, фјодор михајлович достојевски, друштво, достојевски – два века од рођења
култура, фјодор михајлович достојевски, друштво, достојевски – два века од рођења
Светлост Белог анђела обасјала Достојевског – у Београду
18:04 23.09.2021 (Освежено: 11:23 15.11.2021) Мурал с портретом руског писца Фјодора Достојевског, посвећен 200. годишњици његовог рођења, откривен је данас на зиду Културног центра Чукарица, у оквиру манифестације „Дани духовне културе Русије у Србији“.
„Ово је огромна част за нашу земљу, јер овај мурал симболизије очување сећања на великог руског писца. Надамо се да ће се наша сарадња и убудуће динамично развијати, а томе доприносе и 'Дани духовне културе Русије у Србији'. У Србију је дошла веома велика делегација из Русије. Разговараћемо о веома широком кругу питања, о развијању сарадње библиотека, музеја, отворићемо низ изложби посвећених јединственој култури наших историјских градова. Надао се да су се и Срби ужелели непосредног сусрета и разговора, као и ми, те се надам да пројекти који су организовани у оквиру 'Дана духовне културе Русије у Србији' никога неће оставити равнодушним", рекла је на откривању мурала заменица министра културе Руске Федерације Олга Јарилова.
Свечаности је присуствовао и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко који је захвалио граду Београду и општини Чукарица на откривању мурала посвећеног Фјодору Достојевском, истичући да је то велики догађај, не само у области културне него и укупне сарадње двеју земаља.
„Достојевски је поклањао велику пажњу Србији, српском народу, везама руског народа и Србије, која је за њега била веома значајна. Уз економско јачање и развој Србије, јачају и тежња и жеља за познавањем руског језика, културе, књижевности, свега онога што нас овако присно вековима везује и што ће нас везивати и у будућности. Ако човек жели да упозна руску књижевност, мора, наравно, да зна и стваралаштво великана наше књижевности као што је Фјодор Михајлович Достојевски", нагласио је руски амбасадор.
Министар за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић је истакао да је обележавање 200 година од рођења Фјодора Достојевског велики догађај за Србију, јер је овај писац волео Србију и подржавао руске добровољце који су долазили да ратују за слободу и независност наше земље.
„У својим 'Пишчевим записима' говорио је о Србима као о великом народу на Балкану - малом по бројности, али великом по јунаштву и делима која је чинио. Видео је ту љубав према Русији и рекао јој је да српски народ обожава Русе, да само Русима верује и да с њим жели и да ратује и да се бори за своју слободу", рекао је Поповић.
Светлост Белог анђела која је обасјала генија
Мурал с портретом Фјодора Достојевског налази се на зиду Културног центра Чукарица на страни према улици која носи име великог писца, а његове димензије су 6,5 са 4,5 метара.
Аутор мурала је улични уметник Милан Милосављевић Дерокс који је у изјави за Спутњик рекао да је дело настало као потреба да се Београд и Србија одуже великом писцу који је снажно утицао на генерације читалаца.
Мурал је израђен у стилу уличног сликарства, с препознатљивим портретом Фјодора Достојевског у плавичастим тоновима, који се налази на десној страни композиције, док је у горњем левом углу лик „Белог анђела“, једног од најлепших симбола српске културе и духовности.
„Професорка Филолошког факултета у Београду Ирина Антанасијевич и ја смо разговарали о томе како бисмо могли најбоље да повежемо дело Достојевског с нашим народом и нашом културом и тако смо дошли до српског средњовековља и Белог анђела који симболише врхунац наше културе и уметности“, објашњава уметник.
„Бели анђео“ је, како истиче Милан Милосављевић, први сведок Христовог васкрсења, што је веома важно и за самог Достојевског, чије је дело суштински обележено хришћанством, као једном од најважнијих тема.
Дијагонала која повезује лик „Белог анђела“ и Достојевског испуњена је словима и симболима који повезују ликовни и књижевни израз.
„Трећа ствар која нам је била веома важна јесте да то, ипак, буде савремено дело и део урбане културе и израза којим се ја иначе бавим, те да никако не идемо у класичну форму“, наглашава Милан Милосављевић.
У оквиру обележавања „Дана духовне културе Русије у Србији“ у Народној библиотеци Србије данас су приређени и изложба и округли сто посвећени 200. годишњици рођења Фјодора Достојевског.
На скупу учествују еминентни познаваоци дела Достојевског из Србије и Русије, међу којима су генерални директор Државног музеја историје руске књижевности „В. И. Даљ“ Дмитриј Бак, директорка Књижевног спомен-музеја Достојевског из Санкт Петербурга Наталија Ашимбајева, председник Руског друштва Ф. М. Достојевског Борис Тихомиров, професор Московског државног универзитета и Факултета за књижевност „А. М. Горки“ Игор Леонидович и други.
Дани духовне културе Русије у Србији – сећање на руске добровољце
У оквиру „Дана духовне културе Русије у Србији“, којима се обележава и 145. годишњица Српско-турског рата и Руског добровољачког покрета у Србији, сутра ће у Музеју поште бити отворена изложба дела руског сликара Василија Поленова, који је у овом рату учествовао на страни Србије, док ће у Историјском музеју Србије бити отворена изложба посвећена генералу Михаилу Черњајеву, команданту српске војске у том сукобу.
Током манифестације у Београду је одржана и конференција „Православље – фундамент руске и српске културе“, приређена је изложба „Светиње древног Новгорода – светлост која долази кроз векове“, а београдска публика је у прилици да ужива у наступима неколико ансамбала из Русије, међу којима је заједнички концерт младих извођача Санктпетербуршког музичког дома и солиста Београдске филхармоније.