Све на једном месту: Како ће Србија обновити железницу са шест милијарди евра

Тендер за извођача радова на најдужој деоници од Београда до Ниша требало би да буде отворен ових дана, а радови завршени 2026. године.

Модернизација српских железница ће, међутим, бити настављена и по завршетку тог обимног посла, каже за Спутњик Анита Димоски, помоћница министра за железнички и интермодални транспорт у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Транспорт је, како каже, жива ствар и дешава се у реалном животу - када се одређене инвестиције буду завршавале, друге ће отпочињати.

Премијерка Србије Ана Брнабић обелоданила је да Србија планира да уложи више од шест милијарди евра у железничке пројекте, најављујући комплетну модернизацију железничког саобраћаја у земљи и повезивања са земљама региона и Европске уније.

Од како је августа 1884. године први пут заклопарао воз у Србији на прузи Београд-Ниш, до данас је изграђено 3333,4 километра железничке мреже у коју је, међутим, недовољно улагано.

Оно што се није променило од када је кнез Милан Обреновић јуна 1881. означио почетак градње прве железничке пруге у Србији, управо од Београда до Ниша, је да је железница основа развоја привреде.

Зато Димоска каже да морамо да реконструишемо, изградимо и модернизујемо железничку мрежу да бисмо могли да остваримо циљеве. Она напомиње да је национални програм јавне железничке инфраструктуре усклађен са програмом економских реформи Владе Србије, али се уклапа и у реформе и стратешка документа које су земље ЕУ донеле као приоритет. Уклапа се, такође и у Грин дил, европски зелени споразум који је препознао предности железнице као најмањег загађивача животне средине од свих транспортних средстава.

Зато је немачка влада прошле године одобрила план у износу од 86 милијарди евра инвестиција у своју железничку мрежу у наредних 10 година. И са тим улагањима и даље ће заостајати за Аустријом и Швајцарском.

На питање у шта ће приритетно средства у Србији бити уложена, наша саговрница је одговор поткрепила бројкама.

Она је подсетила да је на железничком Коридору 10 у току реализација значајних инфраструктурних пројеката – од Београда према Суботици, такозвана мађарско-српска пруга чија је инвестициона вредност 2, 3 милијарде евра. Почетком следеће године ћемо у комерцијалној употреби имати брзу пругу Београд- Нови Сад. Та релација ће се преваљивати за 38 минута.

На то се, додаје она, надовезује и реконструкција крака од Ниша ка Димитровграду, чија је вредност 268 милиона евра, од чега су 60 одсто кредити, а 40 одсто су бесповратна средства ЕУ. Имамо и наставак Коридора 10 од Ниша према Прешеву и граници са Северном Македонијом.

Осим тих великих пројеката на Коридору, ту су и регионалне пруге, односно алтернативни правци. Реч је о онима од Новог Сада преко Богојева, Сомбора према Суботици, као и правац од Суботице преко Сенте, Банатског Милошева, Зрењанина, Панчева, до Београда, па од Панчева према Вршцу до румунске границе…

„Оно што треба напоменути су различити извори финансирања - кредити Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, Светске банке, затим кредити на основу међувладиних билатералних споразума попут онога са Руском федерацијом, са НР Кином“, напомиње наша саговорница.

Она додаје да значајна финансијска средства у укупној суми чине донације ИПА фондова ЕУ и бесповратна средства од пре пар година формираног Фонда Западног Балкана.

На питање, колико је времена потребно за реализацију тако крупног пројекта, какви су рокови, она подсећа да је већ познато да ће деоница Београд -Нови Сад, почетком 2022. бити у комерцијалној употреби.

„Што се тиче деонице од Новог Сада до Суботице, односно границе са Мађарском, изградња треба да почне до краја године и да траје четири године. Мађарска страна ће на брзој прузи до Будимпеште такође започети радове ове године, а и завршетак изградње је отприлике за три и по, четири године“, наводи Димоска.

Она истиче да ће почетак изградње тунела број 4 на деоници Сталаћ- Ђунис практично бити и почетак реализације пројекта Београд- Ниш, деонице дуге 238 километара. Крајем септембра ће бити отворен тендер за избор извођача радова тако да се закључење уговора очекује до краја године. Почетак извођења радова је планиран у марту 2022, а завршетак 2026, прецизира помоћница министра.

Планирани рок за за завршетак реконструкције крака од Ниша до Димитровграда те једноколосечне пруге која ће бити електрифицирана и са обилазницом око Ниша је 2024. година.

Остаје и да се реконструише деоница од Ниша према Прешеву, односно до границе са Северном Македонијом, дуга 156 километара. Засад је извесно да ће потез од Ниша до Брестовца дуг 23 километра коштати 60 милиона евра и да ће 85 одсто бити финансиран донацијама ЕУ из ИПА фондова.

Од Брестовца до Прешева је у току изрда опционих анализа које треба да буду завршене до краја ове године на основу којих ће бити одлучено која од три опције је најрентабилнија, јер је реч о географски изузетно тешкој деоници која пролази кроз Грделичку клисуру, напомиње помоћница министра.

Она напомиње да је већ договорена и ревитализација пруге Београд- Бар кроз нашу земљу, на којој је већ реконструисана деоница од Ресника до Ваљева дуга 77 километара. Сада је у току израда идејног пројекта од Ваљева према Врбници и према прелиминарној процени, инвестициона вредност те пруге дуге 210 километара је близу милијарду евра.

Да је ревитализација железничке мреже у Србији посао који је тек отпочео јасно је и после изјаве директорке за сектор мобилности и саобраћај Европске комисије Маје Бакран Марчић да је ЕУ кроз акциони план определила 30 милијарди евра за инвестиције у одрживи превоз и инфраструкуру железница на Западном Балкану.