Све на једном месту: Како ће Србија обновити железницу са шест милијарди евра
20:36 25.09.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022)
© GORAN MILICEVIC, РЖД Интернешнал
Пратите нас
Највећи део средстава од шест милијарди евра који ће бити уложени у модернизацију железнице у Србији отићи ће на деонице на европском Коридору 10, који обухвата пругу од Шида до границе са Северном Македонијом.
Тендер за извођача радова на најдужој деоници од Београда до Ниша требало би да буде отворен ових дана, а радови завршени 2026. године.
Модернизација српских железница ће, међутим, бити настављена и по завршетку тог обимног посла, каже за Спутњик Анита Димоски, помоћница министра за железнички и интермодални транспорт у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Транспорт је, како каже, жива ствар и дешава се у реалном животу - када се одређене инвестиције буду завршавале, друге ће отпочињати.
Шта ће железница прво модернизовати
Премијерка Србије Ана Брнабић обелоданила је да Србија планира да уложи више од шест милијарди евра у железничке пројекте, најављујући комплетну модернизацију железничког саобраћаја у земљи и повезивања са земљама региона и Европске уније.
Од како је августа 1884. године први пут заклопарао воз у Србији на прузи Београд-Ниш, до данас је изграђено 3333,4 километра железничке мреже у коју је, међутим, недовољно улагано.
Оно што се није променило од када је кнез Милан Обреновић јуна 1881. означио почетак градње прве железничке пруге у Србији, управо од Београда до Ниша, је да је железница основа развоја привреде.
Зато Димоска каже да морамо да реконструишемо, изградимо и модернизујемо железничку мрежу да бисмо могли да остваримо циљеве. Она напомиње да је национални програм јавне железничке инфраструктуре усклађен са програмом економских реформи Владе Србије, али се уклапа и у реформе и стратешка документа које су земље ЕУ донеле као приоритет. Уклапа се, такође и у Грин дил, европски зелени споразум који је препознао предности железнице као најмањег загађивача животне средине од свих транспортних средстава.
И Европа улаже
Зато је немачка влада прошле године одобрила план у износу од 86 милијарди евра инвестиција у своју железничку мрежу у наредних 10 година. И са тим улагањима и даље ће заостајати за Аустријом и Швајцарском.
На питање у шта ће приритетно средства у Србији бити уложена, наша саговрница је одговор поткрепила бројкама.
„Тај инвестициони програм од преко шест милијарди евра подразумева да ћемо прво ићи на подизање нивоа квалитета услуге на магистралним, регионалним и на локалним пругама. У нашој железничкој мрежи око 42 посто су магистралне пруге, 38 посто су регионалне, а око 20 посто локалне пруге. Управо у односу на то процентуално учешће су и инвестициони програми који треба да буду реализовани кроз реконструкцију, изградњу и модернизацију железничке мреже“, каже помоћница министра.
Где ће Србија
Она је подсетила да је на железничком Коридору 10 у току реализација значајних инфраструктурних пројеката – од Београда према Суботици, такозвана мађарско-српска пруга чија је инвестициона вредност 2, 3 милијарде евра. Почетком следеће године ћемо у комерцијалној употреби имати брзу пругу Београд- Нови Сад. Та релација ће се преваљивати за 38 минута.
Модернизација и реконструкција железничке инфраструктуре у Србији - радови на прузи Београд-Ниш требало би да буду завршени у 2026. години
© Фото : Спутњику уступило Министарство саобраћаја, инфраструктуре и грађевинарства
„Ове године започињемо трећу деоницу реконструкције и изградње од Новог сада до Суботице, што је део европског Коридора 10. Имамо и пројекат Београд-Ниш као део истог Коридора. Инвестициона вредност тог пројекта је око 1,8 милијарди евра. У току је израда студије изводљивости која ће показати праву инвестициону вредност за реконструкцију и изградњу те деонице и њену модернизацију. Ту је укључена и донација у висини 35 до 40 посто те инвестиције, што је око 700 милиона евра бесповратних средстава која наша земља добија од ЕУ“, објашњава Димоска.
На то се, додаје она, надовезује и реконструкција крака од Ниша ка Димитровграду, чија је вредност 268 милиона евра, од чега су 60 одсто кредити, а 40 одсто су бесповратна средства ЕУ. Имамо и наставак Коридора 10 од Ниша према Прешеву и граници са Северном Македонијом.
Коридор и алтернативни правци
Осим тих великих пројеката на Коридору, ту су и регионалне пруге, односно алтернативни правци. Реч је о онима од Новог Сада преко Богојева, Сомбора према Суботици, као и правац од Суботице преко Сенте, Банатског Милошева, Зрењанина, Панчева, до Београда, па од Панчева према Вршцу до румунске границе…
„Оно што треба напоменути су различити извори финансирања - кредити Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, Светске банке, затим кредити на основу међувладиних билатералних споразума попут онога са Руском федерацијом, са НР Кином“, напомиње наша саговорница.
Она додаје да значајна финансијска средства у укупној суми чине донације ИПА фондова ЕУ и бесповратна средства од пре пар година формираног Фонда Западног Балкана.
На питање, колико је времена потребно за реализацију тако крупног пројекта, какви су рокови, она подсећа да је већ познато да ће деоница Београд -Нови Сад, почетком 2022. бити у комерцијалној употреби.
Модернизација и реконструкција железничке инфраструктуре у Србији - текући пројекти
© Спутњику уступило Министарство саобраћаја, инфраструктуре и грађевинарства
Мађари паралелно са нама
„Што се тиче деонице од Новог Сада до Суботице, односно границе са Мађарском, изградња треба да почне до краја године и да траје четири године. Мађарска страна ће на брзој прузи до Будимпеште такође започети радове ове године, а и завршетак изградње је отприлике за три и по, четири године“, наводи Димоска.
Она истиче да ће почетак изградње тунела број 4 на деоници Сталаћ- Ђунис практично бити и почетак реализације пројекта Београд- Ниш, деонице дуге 238 километара. Крајем септембра ће бити отворен тендер за избор извођача радова тако да се закључење уговора очекује до краја године. Почетак извођења радова је планиран у марту 2022, а завршетак 2026, прецизира помоћница министра.
Планирани рок за за завршетак реконструкције крака од Ниша до Димитровграда те једноколосечне пруге која ће бити електрифицирана и са обилазницом око Ниша је 2024. година.
Остаје и да се реконструише деоница од Ниша према Прешеву, односно до границе са Северном Македонијом, дуга 156 километара. Засад је извесно да ће потез од Ниша до Брестовца дуг 23 километра коштати 60 милиона евра и да ће 85 одсто бити финансиран донацијама ЕУ из ИПА фондова.
Железнички саобраћај у Србији покренут је 1884. године на прузи Београд-Ниш, чија је градња почела три године раније
CC0 / Pixabay/Steffen Wachsmuth /
Од Брестовца до Прешева је у току изрда опционих анализа које треба да буду завршене до краја ове године на основу којих ће бити одлучено која од три опције је најрентабилнија, јер је реч о географски изузетно тешкој деоници која пролази кроз Грделичку клисуру, напомиње помоћница министра.
Договорена и обнова пруге Београд - Бар
Она напомиње да је већ договорена и ревитализација пруге Београд- Бар кроз нашу земљу, на којој је већ реконструисана деоница од Ресника до Ваљева дуга 77 километара. Сада је у току израда идејног пројекта од Ваљева према Врбници и према прелиминарној процени, инвестициона вредност те пруге дуге 210 километара је близу милијарду евра.
„То се финансира кредитом Руске Федерације и пројектну документацију ради руски извођач радова. Она ће бити готова средином следеће године. Од када је прорадила 1976. улагано је у њу, али много мање него што је требало да би била одржавана на потребном нивоу услуга и у складу са захтевима привреде“, каже она.
Да је ревитализација железничке мреже у Србији посао који је тек отпочео јасно је и после изјаве директорке за сектор мобилности и саобраћај Европске комисије Маје Бакран Марчић да је ЕУ кроз акциони план определила 30 милијарди евра за инвестиције у одрживи превоз и инфраструкуру железница на Западном Балкану.
