Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић изјавио је у понедељак да је реформа у Заводу у завршној фази и да ће већ крајем октобра нови информациони систем заменити стари, који је успостављен још 2000. године.
У РГЗ су прошли кроз реформу кадрова, технологије, технолошких процеса и пројекат израде новог катастарског система, који се састоји из три фазе, две су завршене, а при крају је и трећа — имплементација новог софтверског система. Према Драшковићевим речима, грађани ће имати „потпуно релаксиран однос” према непокретности.
Нова реформа РГЗ
Маја Радовић из РГЗ за „Спутњик“ појашњава да то значи да убудуће неће бити могуће да се грађани суоче с дуплом продајом исте непокретности или да се у Катастру појаве фалсификовани документи као основ за упис у Катастар непокретности.
„До сада није постојала могућност да наши запослени идентификују фалсификован документ, али нови информациони систем не дозвољава да таква врста докумената прође кроз систем, тј. постоји могућност да се они идентификују“, објашњава Маја Радовић.
Како каже, свака од више од 170 територијалних јединица у Србији до сада је имала своју базу непокретности, а у новом информационом систему постојаће само једна, заједничка за целу земљу, што значи да ће референти из свих делова државе моћи да решавају било који предмет, независно од тога где је поднет захтев за његово решавање.
„То значи да ће се предмети решавати по редоследу подношења захтева. То ће омогућити брже решавање предмета, јер су предмети до сада могли да се решавају искључиво у општини, на чију територију се односи захтев. Битно је да ће грађани бити ослобођени и притисака које могу да стварају локалне моћничке групе, људи који имају неку врсту ауторитета у локалној заједници, јер се до сада дешавало да се инсистира на разговору с референтом који решава предмет, а у малој средини није било тешко сазнати која особа то ради“, истиче Маја Радовић.
Документација неопходна за упис
Ипак, она напомиње да увођење новог информационог система неће решити проблем с уписивањем у Катастар грађанима који немају сву потребну документацију или су у судском спору везаном за имовину:
„Дешава се да људи немају све купопродајне уговоре у низу који су им потребни, да би доказали своје власништво. Дешава се да су загубили своју документацију, да не знају одакле да почну да траже копије својих купопродајних уговора. То су проблеми које Катастар не може да реши. Странка мора пред Катастром да докаже своје власништво кроз документацију коју ће предати. Често се дешава да грађани у телефонским разговорима с нашим оператерима говоре да имају рачуне за Инфостан, струју, да плаћају порез... Таква документа нису подобна за упис власништва у Катастар непокретности, али то су документа којима у судском поступку могу доказати своје власништво, а онда се на основу судског решења могу уписати у Катастар непокретности.“
Директор Завода Борко Драшковић и начелник Центра за управљање геопросторним подацима Дарко Вучетић следеће године говориће у Русији о реформи РГЗ и утицају на привредни развој, а предвиђено је и да делегација руске Федералне управе за државну регистрацију, Катастар и картографију посети Србију и упозна се с начином функционисања новог софтвера.