Према најновијем извештају Републичког геодетског завода (РГЗ) у последњем тромесечју прошле године продато је укупно 2.000 стамбених објеката, што у поређењу са истим кварталом 2019. године представља повећање од чак 21,7 одсто. Међу свим некретнинама највише су продавани управо станови који су чинили 29 одсто свих некретнина којима се трговало. Мерено новцем, њихов удео је знатно већи. Од укупно 1,3 милиарде евра колико је била вредност свих трансакција на тржишту некретнина, 54 одсто се односило на промет станова.
Улагање у стан најсигурнија инвестиција
Саговорници Спутњика, Каћа Лазаревић власница истоимене агенције за некретнине и заменик председника групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србије, Ненад Ђорђевић, објашњавају да је то тако што су улагања у станове најсигурнија инвестиција.
„У овом периоду када су људи затворени, не путују, не троше новац, решили су да новац инвестирају у некретнине. С друге стране, банке дају врло повољне кредите и свакако се у овом периоду исплатило и купити стан на кредит“, каже Лазаревићева.
Ђорђевић указује да је тржиште некретнина било стабилно чак и у доба ратова деведесетих година и да је и сада такво.
„Људи се одлучују да купују некретнине, поготово у околностима када у друштву влада неизвесност или када је инвестирање у неке друге видове штедње под знаком питања, тако да не чуди то што је повећан промет у односу на 2019. годину. С друге стране, тржишни разлози што се тиче тражње, се због короне нису променили. И даље је курс стабилан, поверење грађана у тржиште некретнина је велико, а понуда није довољно велика као што то можда изгледа и зато имамо таква тржишна кретања“, објашњава он за Спутњик.
Цене благо порасле
Цене су се, како кажу наши саговорници, после почетног пада због пандемије, током године вратиле на ниво 2019. или су благо порасле. Ни трендови се нису променили.
Људе највише привуче информација о најскупљем квадрату стана. Такав је у четвртом кварталу прошле године био у „Београду на води" и износио је 8.754 евра, а за стан је плаћено 1.426.888 евра, наводи се у извештају Републичког геодетског завода.
Ђорђевиђ каже да луксузни станови имају своје купце, да је реч о релативно ограниченом кругу људи, а да највећи део у промету заузимају станови са просечном ценом квадрата.
„Тржиште је јако живо, добра је продаја, има великог интересовања. Све се и продаје и купује, јер смо сада у једном затвореном кругу из кога не излазимо. Сви се баве продајом и улагањем, јер је то најсигурнија инвестиција и то је боље него паре држати у банци“, оценила је Лазаревиђева.
Исти тренд и у овој години
На питање шта можемо да очекујемо у години која је пред нама, Ђорђевић каже да ће бити настављен тренд какав је био и у поретходне три године.
„Нема економских показатеља који указују да би могло да дође до пада промета. Параметри српске економије су стабилни, није било раста камате на штедњу. Рецимо 2008, 2009. и 2010. године смо имали изразито високе камате на штедњу и орочену штедњу. У том периоду су људи продавали станове и орочавали та средства на годину дана, добијали камату од шест-седам посто. Од издавања некретнине нису могли да остваре толики приход“, подсећа наш саговорник.
Сада су, како напомиње, камате на штедњу јако ниске и људима се више исплати да новац држе у становима, или пословним просторима које издају. Не постоји разлог да тражња опадне због тога што би се појавио неки други вид улагања капитала. Некретнине чине око 70 посто капитала који нација има, и грађани и привреда, истиче наш саговорник.
Он каже да не треба да чуди ни податак из извештаја Геодетског завода да приликом куповине некретнина преовладава плаћање кешом.
И даље, ипак, главна готовина
Већина куповина станова у Србији се финансира из сопствених средстава. Обично је то било око 70 посто, а кредити банака нису прелазили 30 процената, а према извештају Геодетског завода тако је било и у протеклој години, прецизира Ђорђевић. У неким годинама је проценат стамбених кредита био и мањи, додаје он, објашњавајући да је то последица чињенице да 80 одсто породица има некретнине у власништву. Зато главнину промета чини новац који се обезбеђује продајом некретнине, било да би се купиле две мање, или продајом мањих купила једна велика.
Он уз то указује да ће ниске камате на кредите бити додатни разлог за куповину некретнина.
„Камате на стамбене кредите у последњих пар година су јако пале. На историјски су ниском нивоу у Србији. Имамо и кредитни биро и неке друге инструменте банкарског система и имамо нижу просечну каматну стопу на стамбене кредите него што има наше окружење“, истиче Ђорђевић.
Он не види разлог да се каматна политика наших банака мења и ниске камате на стамбене кредите ће, како сматра, такође бити генератор тражње за некретнинама.
