„Јутјуб“ је у уторак трајно укинуо оба канала немачког „РТ“-а са 600.000 претплатника због наводног кршења услова услуге. Високи државни званичници Русије истакли су да се ради о цензури, а Руска савезна служба за надзор у области комуникација, ИТ и медија („Роскомнадзор“) упутила је захтев „Гуглу“ да што пре укине сва ограничења са канала и објасни зашто су уведена.
Ако „Гугл“, као власник популарне видео-платформе занемари захтев за деблокирање канала „РТ“-а на „Јутјубу“, прети му казна од милион рубаља, а ако то поново одбије — до три милиона.
Тактика Запада — укроти па цензуриши
Иако се портпарол немачке владе Штефен Зајберт данас оградио од блокирања налога „РТ ДЕ“, рекавши да је то одлука платформе „Јутјуб“ с којом Берлин нема никакве везе, теоретичар комуникација и редитељ проф. др Станко Црнобрња за „Спутњик“ подсећа да је управо Немачка увела драконске казне за кршење државних прописа о слободи интернета:
„Ово је само последица државне, међудржавне или усклађене политике западних држава да се велики провајдери друштвених мрежа доведу под контролу. Они се доводе под контролу тако што се приморавају на цензурисање. Они то чине да их не би ’разбуцали‘ на ситније делове, јер им прети судбина великих ТВ система, који су због великог утицаја морали да се распарчају. У овом случају они то превентивно раде да се Немачка не би обрушила на њих и казнила их са, рецимо, три милијарде евра због кршења прописа.“
У току је медијски рат који се прелама кроз друштвене мреже с милионима корисника, које су пристале да буду послушници великих државних интереса, тврди Црнобрња. С друге стране, главни уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић скреће пажњу на то да се свет креће у смеру тоталитаризма, контроле и цензуре:
„Контрола и цензура се врше под различитим изговорима и образложењима. Некада су она безбедносна, некада медицинска, али све се увек мање-више своди на то да ’велики брат‘ процењује шта је добро, односно штетно и потенцијално опасно за паству. Посебно је индикативно гашење канала ’РТ‘-а, који је био у страховитом успону и један од најутицајнијих канала на немачком говорном подручју. То је вероватно сметало локалним и глобалним душебрижницима и чуварима ’једне глобалне истине‘.“
Раније у уторак „Јутјуб“ је забранио и објављивање садржаја који доводе у питање резултате избора за немачког канцелара и Бундестаг. Наведено је да се правило односи на материјале који садрже „лажне тврдње да су на резултат прошлих општих избора утицали фалсификовање, грешке или технички кварови у раду система, након што су коначни резултати били званично утврђени“.
Исто правило примењује се и на све протекле председничке изборе у САД. Садржај који није у складу са правилима биће избрисан. Ако се правила прекрше три пута, канал корисника ће бити блокиран. Ипак, „Јутјуб“ може да дозволи објављивање снимака који нису у складу са правилима ако материјал садржи „побијање спорних тврдњи“ или пружа „додатни контекст“.
„Они морају да тобоже бране принципе демократије и отвореног друштва, јер када би отворено рекли да је то што раде цензура, поништили би основни постулат демократије, да не може бити цензуре, поготово оне коју спроводе државни органи. Они су себи направили правни простор да не би постојао вакуум у ком би трпели правни притисак и штету“, појашњава Црнобрња.
Жртва манипулације и Сребреница
Подсестимо, компаније „Твитер“ и „Гугл“ средином августа су рекле за „Радио Слободна Европа“ да ће са својих друштвених платформи уклањати садржаје у којима се негира геноцид у Сребреници, јер имају „јасно установљену политику која санкционише сваки говор мржње“.
„То су микрополитике, микростратегије и микротактике које се односе на конкретне, специфичне теме. Они су узели Сребреницу као важну тему на којој се преламају политички и геостратешки интереси и идеје и користе је да тренирају нову дисциплину у којој се корисници навикавају на то да неке ствари могу да прођу, а неке не. Ово је за њих идеалан начин да покажу до које мере могу да ’истерају‘ нешто као истину, што у ствари нема основу у истини“, истиче Црнобрња.
Друштвене мреже одавно нису слободан простор, а цензура се спроводи брутално и бахато, примећује Вукадиновић:
„Убрзаним корацима се иде ка ’друштву контроле‘. Прво су медији, у највећој мери, стављени под ту контролу, а сада очигледно сметају и ’џепови отпора‘ и ’оазе другачијег мишљења‘.“