Роберт Динаполи са Универзитета Бингамтон, један од аутора студије која решава мистерију људи који су пили воду из мора, каже да кишница на Ускршњем острву тоне директно кроз порозну подлогу у подземни издан, односно аквифер, тело порозне стене или седимента у ком је концентрисана вода. Захваљујући томе, појављују се и „приобалне цеви“ на морској обали, односно џепови слатке воде који капљу у океан.
„Та вода је помало слана, али није неукусно слана... Једноставно, то је вода која није баш најбољег укуса“, објашњава Динаполи.
Научници са Универзитета Бингамтон успели су да лоцирају џепове слатке воде у океану уз помоћ савремене технологије. Они су користили беспилотне летелице са термовизијским камерама, којима су снимали приобаље и тако дошли до сазнања како су се становници Рапа Нуија снабдевали водом.
Антрополози су тако открили да су становници Рапа Нуија, осим што су прикупљали слатку воду из џепова приобаља, изградили подводне бране у океану како би задржали свежу и морску воду одвојено и изградили бунаре који су преусмеравали воду из издана пре него што су дошли до мора.
Динаполи каже да су становници тог острва били суочени са врло тешким местом за живот, на ком нека река или потока, већ само три мала језера слатке воде која лако могу да пресуше, па су смислили су занимљиве стратегије преживљавања.
Научници наводе да би проучавање стратегије снабдевања слатком водом на Рапа Нуију могло да помогне многим подручјима која су данас суочена са сушама и несташицама воде, преноси Јутарњи лист.