Истраживање пећине Вангард, дела комплекса Горамове пећине, започето је 2012. године, како би се утврдиле њене праве димензије и да ли има пролазе и просторије које је затворио песак.
Откривена тајна просторија
Тим предвођен професором Клајвом Финлајсоном, биологом и управником Националног музеја Гибралтар, прошлог месеца наишао је на пукотину у седименту коју су проширили и кроз коју су успели да прођу пужући.
Одвела их је до 13 метара широког простора на врху пећине где су сталактити висили са таванице, а сломљене стене указивале су на оштећења настала услед неког давног потреса, пише „Гардијан“.
„То је невероватна просторија. На неки начин, то је готово као откривање Тутанкамонове гробнице; улазите у простор у којем нико није био 40.000 година. Заиста је отрежњујуће“, рекао је Финлајсон.
У просторији су пронађене разбацане кости риса, пршљен пегаве хијене и велика кост крила белоглавог супа.
„Нешто их је давно довукло у ту пећину. Пронашли смо шест или седам трагова канџи на зидовима пећине. Обично повезујемо такву врсту огреботина с канџама медведа - а пронашли смо и остатке медведа у пећини, али мени изгледају премали за медведа. Можда је по зидовима гребао тај рис чију смо кост такође пронашли“, наводи Финлајсон.
Иако су кости - на којима се не виде резови или неки други трагови који би указивали на људску интервенцију - саме по себи занимљиве, истраживачи су такође пронашли велику шкољку морског пужа, што отвара додатне могућности.
„Тај део пећине је вероватно на 20 метара надморске висине. Очито је шкољку неко тамо однео пре 40.000 година. То је индиција да су људи били у пећини“, рекао је Финлајсон.
На другим местима у комплексу пећина, тим научника је пронашао много доказа о присутности неандерталаца, од огњишта и каменог алата до остатака животиња, укључујући јелене, козороге, туљане и делфине.
Зуб неандерталског детета даје одговоре на важно питање
Пре четири године на овом месту истраживачи су пронашли млечни зуб четворогодишњег неандерталског детета.
„Још увек истражујемо тај део, али чини се да неандерталци нису заузели тај ниво пећине. Зато сумњамо да су хијене ухватиле дете и убиле га, те га одвукле у задњи део пећине. Сад истражујемо да видимо је ли тамо остало још шта од тог детета“, рекао је Финлајсон.
Научници се надају да би њихово ископавање на врху пећине могло довести до бочних одаја, које су можда биле коришћене као необично место сахрањивања.
„Нешто што смо пронашли на многим нивоима ове пећине, јасан је доказ настањености, као што су логорске ватре и слично. Али оно што нисмо пронашли је место где су сахрањивали своје преминуле. Можда је одаја у задњем делу пећине такво место. То су потпуна нагађања, али нећете сахранити људе у својој кухињи или дневној соби“, каже Финлајсон.
Сада се планирају даља истраживања и ископавања, а истраживачи верују да би ново подручје могло дати драгоцене податке о животу и друштву ових приобалних, медитеранских неандерталаца.
„Пећине су нам дале много података о понашању ових људи. И, далеко од старог погледа на њих као на брутална бића налик мајмунима, схватамо да су у сваком погледу били људи способни за већину ствари које модерни људи могу да учине“, подвлачи Финлајсон.
За њега потрага није само проналажење костура: ради се о откривању ко су били неандерталци, како су живели, како су умрли и како су преживели.
„Поносан сам што могу рећи да сам обавио тест и да имам у себи одређени проценат неандерталске ДНК. Вероватно неандерталци никада и нису изумрли јер их још увек има мало у нама“, закључује професор са Гибралтара.