Велико откриће археолога на Гибралтару: „Као да смо нашли Тутанкамонову гробницу“ /фото/
19:38 29.09.2021 (Освежено: 13:55 29.09.2022)
Пратите нас
Археолози на Гибралтару, који су истраживали мрежу пећина, открили су нову просторију, скривену од света најмање 40.000 година, која би могла да расветли детаље културе и обичаја неандерталаца.
Истраживање пећине Вангард, дела комплекса Горамове пећине, започето је 2012. године, како би се утврдиле њене праве димензије и да ли има пролазе и просторије које је затворио песак.
Откривена тајна просторија
Тим предвођен професором Клајвом Финлајсоном, биологом и управником Националног музеја Гибралтар, прошлог месеца наишао је на пукотину у седименту коју су проширили и кроз коју су успели да прођу пужући.
New, previously unexplored gallery discovered by @GibraltarMuseum at the back of Vanguard Cave in the @GorhamsCave Complex, Gibraltar!#Calpe21 #Neanderthals #Iberia pic.twitter.com/4TL8Tpivba
— Calpe Conference (@CalpeConference) September 24, 2021
Одвела их је до 13 метара широког простора на врху пећине где су сталактити висили са таванице, а сломљене стене указивале су на оштећења настала услед неког давног потреса, пише „Гардијан“.
„То је невероватна просторија. На неки начин, то је готово као откривање Тутанкамонове гробнице; улазите у простор у којем нико није био 40.000 година. Заиста је отрежњујуће“, рекао је Финлајсон.
У просторији су пронађене разбацане кости риса, пршљен пегаве хијене и велика кост крила белоглавог супа.
„Нешто их је давно довукло у ту пећину. Пронашли смо шест или седам трагова канџи на зидовима пећине. Обично повезујемо такву врсту огреботина с канџама медведа - а пронашли смо и остатке медведа у пећини, али мени изгледају премали за медведа. Можда је по зидовима гребао тај рис чију смо кост такође пронашли“, наводи Финлајсон.
The visit to Gorham and Vanguard caves has impacted my view on Neanderthals. I knew the evidence, yes, but never really pictured them as the sea men they also were. Their ecological plasticity has touched me today ❤️ @CliveFinlayson @GibGerry @FinlaysonGib @jrvidal54 #Calpe21 pic.twitter.com/LB3geL8Gms
— María MartinónTorres (@MMartinonT) September 26, 2021
Иако су кости - на којима се не виде резови или неки други трагови који би указивали на људску интервенцију - саме по себи занимљиве, истраживачи су такође пронашли велику шкољку морског пужа, што отвара додатне могућности.
„Тај део пећине је вероватно на 20 метара надморске висине. Очито је шкољку неко тамо однео пре 40.000 година. То је индиција да су људи били у пећини“, рекао је Финлајсон.
На другим местима у комплексу пећина, тим научника је пронашао много доказа о присутности неандерталаца, од огњишта и каменог алата до остатака животиња, укључујући јелене, козороге, туљане и делфине.
Зуб неандерталског детета даје одговоре на важно питање
Пре четири године на овом месту истраживачи су пронашли млечни зуб четворогодишњег неандерталског детета.
„Још увек истражујемо тај део, али чини се да неандерталци нису заузели тај ниво пећине. Зато сумњамо да су хијене ухватиле дете и убиле га, те га одвукле у задњи део пећине. Сад истражујемо да видимо је ли тамо остало још шта од тог детета“, рекао је Финлајсон.
Научници се надају да би њихово ископавање на врху пећине могло довести до бочних одаја, које су можда биле коришћене као необично место сахрањивања.
„Нешто што смо пронашли на многим нивоима ове пећине, јасан је доказ настањености, као што су логорске ватре и слично. Али оно што нисмо пронашли је место где су сахрањивали своје преминуле. Можда је одаја у задњем делу пећине такво место. То су потпуна нагађања, али нећете сахранити људе у својој кухињи или дневној соби“, каже Финлајсон.
Сада се планирају даља истраживања и ископавања, а истраживачи верују да би ново подручје могло дати драгоцене податке о животу и друштву ових приобалних, медитеранских неандерталаца.
„Пећине су нам дале много података о понашању ових људи. И, далеко од старог погледа на њих као на брутална бића налик мајмунима, схватамо да су у сваком погледу били људи способни за већину ствари које модерни људи могу да учине“, подвлачи Финлајсон.
За њега потрага није само проналажење костура: ради се о откривању ко су били неандерталци, како су живели, како су умрли и како су преживели.
„Поносан сам што могу рећи да сам обавио тест и да имам у себи одређени проценат неандерталске ДНК. Вероватно неандерталци никада и нису изумрли јер их још увек има мало у нама“, закључује професор са Гибралтара.
