„Ми сами себи купујемо наоружање“, истакао је Ердоган одговарајући на питања новинара прошле недеље на маргинама 76. заседања Генералне скупштине УН.
Ердоган је напоменуо да су право Турске на ово потврдили и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и бивши шеф америчке администрације Доналд Трамп. Како је навео, да је Вашингтон пристао да Анкари прода противваздушне ракетне системе „Патриот“, турско руководство „не би морало да набави С-400“.
На питање да ли су дејства Турске имала смисла, с обзиром на тензије које су уследиле у односима са Сједињеним Америчким Државама, Ердоган је одговорио потврдно.
„Мислим да је вредело. Јачамо своју одбрану онако како сматрамо да је потребно“, констатовао је турски лидер.
Истовремено, Ердоган је признао да су односи са Вашингтоном и даље принципијелно важни за Анкару.
„Турска има дугогодишње односе са Сједињеним Америчким Државама. Они ће јачати и потребно их је заштитити“, закључио је турски председник.
Москва је 2017. године потписала уговор о испоруци ПВО система С-400 Анкари. Турска је била прва земља НАТО-а која је ове системе купила од Русије. Одлука Анкаре изазвала је оштро негативну реакцију Вашингтона и алијансе у целини. Сједињене Америчке Државе не престају са покушајима да натерају Турску да одустане од руских система ПВО. Због чињенице да Анкара не подлеже притиску и не одустаје од С-400, Вашингтон ју је искључио из свог програма за производњу ловаца-бомбардера пете генерације Ф-35. Осим тога, Сједињене Америчке Државе су дуго претиле Турској увођењем низа једностраних санкција због куповине С-400, али нису журиле са тим, јер су се плашиле даљег заоштравања односа са кључним савезником у оквиру Алијансе, а Анкара је упозоравала да примену таквих ограничења неће оставити без одговора. У децембру 2020. године, Вашингтон је ипак увео рестриктивне мере.