Зрачење обухвата многе процесе У основи, то је када објекат, попут Сунца, емитује енергију кроз честице или таласе. Али када кажемо „радијација“, мислимо на посебно високоенергетске таласе као што су гама-зраци и високоенергетске честице које емитују радиоактивни атоми попут атома уранијума. Таласи и честице велике енергије опасни су за живе организме и могу оштетити ћелије изложене њима.
Штавише, сви елементи у периодном систему имају изотопе или облике истог елемента који садрже различит број неутрона у језгрима. Неки изотопи су стабилни, али други су нестабилни, што значи да су радиоактивни и ослобађају високоенергетске таласе или честице, према америчком Министарству енергије. А неки елементи, попут уранијума, постоје само у нестабилном облику.
Многи изотопи и радиоактивни елементи се природно појављују и улазе у биљке и воду. Дакле, сваки пут када једемо или пијено, можда уноси мале количине радиоактивних изотопа. Највећи извори зрачења у нашим телима су трагови угљеника-14 и калијума-40, рекао је Мајк Шорт, ванредни професор нуклеарне науке и инжењеринга на Масачусетском технолошком институту. Иако ови изотопи чине већину зрачења нашег тела, уносимо само око 0,39 милиграма калијума 40 и 1,8 нанограма угљеника-14 дневно. Количина радиоактивности коју узрокују изотопи у људском телу упоредива је са један одсто дозе зрачења коју би људи добили на лету из Бостона за Токио, рекао је Шорт.
„Већина ових радио-изотопа улази у наша тела кроз храну коју једемо, воду коју пијемо и ваздух који удишемо“, рекао је Шорт.
Неке намирнице имају веће концентрације радиоактивних изотопа – попут банана које садрже малу количину калијума-40 и бразилских ораха који садрже радијум. Наравно, количине ових намирница које просечна особа конзумира не повећавају значајно здравствене ризике повезане са зрачењем, како тврди америчка Агенција за заштиту животне средине.
Други фактори животне средине могу довести до тога да људско тело постане радиоактивније. „На пример, људи који живе у непроветреним подрумима са великим количинама гранита, који садрже много радијума, апсорбују много више радона и повезаних изотопа“, или производе настале при распадању радиоактивног атома, рекао је Шорт за „Лајв сајенс“.
Шорт је рекао да радиоактивни изотопи које људи уносе настају различитим процесима. На пример, калијум-40 је „примордијални нуклид“, што значи да у свом садашњем облику постоји још пре Земљине генезе. Примордијалним нуклидима треба толико времена да се разграде или распадну да су данас у суштини исти као што су били при стварању у звездама или у Великом праску.
„Сав калијум природно садржи 0,011 одсто калијума-40, тако да је свуда око нас и неизбежанје“, рекао је Шорт. „Развијамо смо се у радиоактивном окружењу, укључујући свеприсутни калијум-40 од стварања Сунчевог система“, наводи научник.
Неки изотопи које људи апсорбују у животној средини се налазе због људске активности. „Атмосферска испитивања нуклеарног оружја 50-их и 60-их година произвела су мале количине стронцијума-90, а Фукушима и Чернобиљ су ослободили нешто цезијума-137 и цезијума-134“, рекао је Шорт и додао да је већина тога већ нестала.