Шта је главобоља?
Као што име говори, главобоље су непријатни болови у глави. Могу бити слабијег или јачег интензитета и трајати између 30 минута и недељу дана, објашњава портал Хелтлајн..
Постоји много различитих врста главобоља, па њихово лоцирање и одређивање природе могу помоћи у утврђивању узрока.
Према Универзитету у Пенсилванији, најчешћи типови главобоље су:
Тензионе главобоље
Бол има тенденцију да се шири на обе стране главе, често почиње у леђима и споро напредује. Ово је најчешћи облик главобоље. Може бити хронична, а неки од најчешћих узрока су напрезање очију, стрес и глад.
Синусне главобоље
Обично се појављују када је особа болесна или осећа као да је прехлађена. Настају због отока у синусним пролазима, што резултира болом иза образа, носа и очију. Бол се интензивније осећа ујутру када се пробудите или када се сагнете напред.
Кластер главобоља
Ове главобоље су обично веома болне и јављају се у „серијама“, односно свакодневно (обично у исто време) месецима, па се чак могу осетити и неколико пута дневно. Појављују се као резултат ширења крвних судова у мозгу због ослобађања серотонина и хистамина. Узроци су обично физички напори, јако светло или чак надморска висина.
Шта је мигрена?
„Мигрене су неуролошка болест која погађа нервне путеве и хемију у мозгу“, објашњава др Брандис Брокман за медицински портал Универзитета у Пенсилванији. Промене у можданој активности утичу на крв у мозгу и околним ткивима, узрокујући различите симптоме. Осим јаке главобоље, пацијенти са мигреном могу доживети неке или све следеће симптоме:
мучнина;
бол иза једног ока или уха;
бол у слепоочницама;
мрље или трепћућа светла;
осетљивост на светлост и/или звук;
привремени губитак вида;
повраћање
За разлику од обичне главобоље, мигрена обично погађа само једну страну главе, иако се у неким случајевима може осетити и с обје стране. Осим тога, обично изазива интензиван пробадајући бол, што отежава обављање свакодневних задатака.
Док уобичајене главобоље углавном имају лако препознатљиве узроке, мигрене могу имати различите узроке. Познато је, међутим, да неке ствари могу покренути њену појаву. Иако се разликују од особе до особе, окидачи могу укључивати хормонске промене, алергије, породичну и генетску историју, као и факторе животне средине.