Као и свако дете из радничке породице, Тома Здравковић је био опчињен фудбалском игром и она му је готово до краја живота доносила радост.
Радња филма се у значајном делу одвија на Војно-медицинској академији, где се Здравковић лечио и провео последње дане, што је Томи дало прилику да ужива у фудбалу, због близине стадиона Рада.
Филм редитеља Драгана Бјелогрлића је приказао да је Здравковић из болнице излазио да би се проводио и држао концерте, али је раније његов брат Новица открио прави разлог зашто је Тома умео да се „искраде“.
„Те приче да је излазио из болнице и ишао право у кафану... То су већ анегдоте... Узимао је терапију и ишао на концерте, али је са ВМА излазио када смо ишли да гледамо фудбалере Рада, ту на Бањици. Волео је да гледа фудбал, изађе из болнице, одемо на стадион, купимо семенке и гледамо фудбал“, говорио је Новица који је недавно преминуо.
Године боемског живота у Београду Тому Здравковића су довеле и у друштво великана фудбалске игре, а у интервјуима је истицао легендарног Драгослава Шекуларца, виртуоза како на терену, тако и у дружењу.
„Шта фали Шекуларцу? Остаће упамћен као чудо од човека и талента док је света и века. Неки сад причају да он није одиграо ни 400 утакмица за Звезду, а неки тамо, да не помињем имена, одиграли су и више. И ја сад да набројим те који су одиграли 400 и више, ти можда ниси чуо за њих. Добро, ти можда јеси, али мој син није. А за Шекуларца? Чим почнеш да се интересујеш за фудбал, чујеш за Шекуларца, хтео или не хтео“, говорио је Здравковић.
Иако су се, како би рекао Новица, у јавности појављивале анегдоте у којима је навођено да Тома „није пропуштао утакмице Црвене звезде“, недавно се појавио и исечак из новина који сведочи другачије.
На питање за кога навија Тома је одговорио са:
„За сваки тим који игра против Црвене звезде“.
Сјајан филм редитеља Бјелогрлића и генијалног уметника Николе Пејаковића, као сценаристе, и даље је доступан у биоскопима широм Србије.