Према њиховом мишљењу, вирус корона се одражава на стање дигестивног тракта и кардио-васкуларног система. Андрејев је пре свега упозорио да је опасно ако човек рано почне да конзумира масну храну.
„Људи у исхрани поново почињу да користе масну, јаку, као и брзу храну. Нажалост, то је управо оно што може да погорша њихово стање. После прележаног вируса корона потребно је веома пажљиво враћати у оброке масну храну“, навео је Андрејев.
У прве две недеље не би требало јести производе који изазивају надутост, као што су кисели купус, млеко са лактозом, производе са глутеном и не би требало пити алкохол.
„Такође је потребно избегавати чоколаду, пецива, шунку и шећер. Сви ови производи изазивају надутост, нарушавају флору желуца и утичу на рад ендокриног система“, подвукла је кандидаткиња медицинских наука, дијетолог Светикова.
Након прележаног вируса корона организам привремено може бити нетолерантан на неке производе. Лекари препоручују да се конзумирају три оброка дневно и да се на свака три-четири сата понешто поједе. Гастроентеролог Овчињикова је објаснила како се помоћу „методе тањира“ може избалансирати исхрана.
„Потребно је да узмемо стандардни тањир од 25 центиметара и да га поделимо на пола. На једној половини би требало да буде сирово поврће и воће, или барено и печено. Друга половина се дели на још две половине, један део чине протеини и масти, а други део – угљени хидрати“, рекао је експерт.
У дијету је потребно укључити биљне и животињске масти. Дневна норма протеина је један и по грам по килограму тежине. Лекар за надокнаду угљених хидрата препоручује булгур (храна од житарица направљена од уситњених, прокуваних зрна различитих врста пшенице) или смеђи пиринач.