Наиме, цена гаса у Европи расте од прошле године и обара рекорде. Тако је у августу цена гаса била 500 долара за 1.000 кубних метара, а крајем септембра је достигла 1.200 долара. Француска и Шпанија упозориле су да „ово није питање с којим се државе могу позабавити на националном нивоу“ и позвале Европску комисију да „предузме одлучне и хитне мере за решавање овог питања“.
Нови изазов
Стручњак за енергетику и уредница „Енергије Балкана“ Јелица Путниковић оцењује да Европу заиста чека тешка зима због цена енергената, али истиче да није тачна оцена да гаса нема.
„Када је реч о гасу из Русије, он тече нормално и кроз „Северни ток 1“, и кроз „Турски ток“, и преко гасовода „Јамал“. Русија је већ испоручила 20 процената више гаса него прошле године у овом периоду, а Норвешка је такође повећала испоруке гаса због повећане потражње. Дакле, није у питању несташица гаса, већ је проблем настао због чињенице да су са стишавањем пандемије европске привреде почеле да раде, али су Европљани касно почели да пуне своја складишта, па се што политичким, што спекулантским методама уздрмало тржиште, а цене на берзи су уистину подивљале“, објашњава Јелица Путниковић.
Међутим, како напомиње, ни Европска комисија, нити иједан други орган не може наредити берзи да престане са радом или да ограничи цену енергената.
„Уосталом, Европска унија се залагала за либерализацију тржишта, па и тржишта енергената, инсистирано је на томе да тржиште буде слободно, увели су други, па трећи, а сада се пише и четврти енергетски пакет, који регулише тржиште онако како би Брисел то желео, односно бриселски политичари. Очигледно је да они не знају пуно о тржишту, јер је тим енергетским пакетима између осталог прописано да у гасоводима и мрежама за транзит електричне енергије одређени капацитет увек буде слободан за трећу страну, односно неког ко није власник и ко није улагао у изградњу тог гасовода или далековода, али ко би могао да испоручује енергенте и често су ти капацитети остајали неискоришћени. Тако да сада, заправо, они кусају оно што су сами прописали“, напомиње наша саговорница.
Нема јединственог енергетског тржишта
И асистент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић сматра да ће захтев Француске и Шпаније за интервенцијом Европске комисије бити тешко изводљив, пре свега јер Европска комисија нема искључиве надлежности у овој области.
„Према Лисабонском уговору енергетска политика потпада под подељену надлежност - између ЕУ и држава чланица, што прилично отежава вођење јединствене политике на нивоу целе Европе. Такође је питање и да ли Европска унија уопште може ад хок да реагује изменом прописа, пошто овде није реч о проблему који је увек присутан, већ је реч о цикличном јављању. Треба имати на уму да је главно ограничење енергетског тржишта, укључујући и сектор природног гаса и електричне енергије, у томе што оно и даље није јединствено и интегрисано на нивоу ЕУ, па без обзира на то што се годинама радило на сукцесивним усвајањима енергетских пакета и других правних аката на нивоу ЕУ, и даље постоје разлике између држава чланица“, каже Обреновић.
Слична је ситуација, примећује он, и са берзама, па тако ЕУ нема јединствену берзу.
„Једна од водећих берзи на континенту је холандска и она се узима као једна од референтних берзи на тржишту Европске уније, две берзе имамо у Немачкој и по једну у Великој Британији и Француској, што заправо сведочи о томе да то тржиште и даље није интегрисано. Зато мислим да предлог Шпаније и Француске, дакле медитеранских земаља које су највише погођене скоком цена, у смислу неког ад хок решења није могућ, јер тешко да ће ЕУ регулаторним одговором реаговати на ад хок проблеме, с обзиром на то да регулаторни оквир треба да се усваја на трајнијој основи и тако регулише ту проблематику. Ипак, верујем да ће се ова ситуација у будућности на неки начин изнивелисати“, наводи Обреновић.
Према његовим речима, одавно је приметан амбициозан приступ Европске уније да постигне циљ да до 2050. године буде „карбонски неутрална“, а државе чланице су доста радиле на томе да у значајнијој мери постигну прелазак на обновљиве изворе енергије.
„Али овакве ситуације нам говоре да се до тих циљева не може доћи линеарно и да се могу јављати кризне ситуације које ће захтевати адекватан одговор у датом тренутку, како се не бисмо суочавали са неким озбиљнијим енергетским кризама. У том смисли верујем да треба напустити превише оптимистичне сценарије и да државе-чланице треба да се припреме за коришћење и других извора енергије који ће надоместити недостатак обновљивих извора енергије, односно треба мало реалније сагледавати ситуацију јер кризне ситуације захтевају брзе одговоре“, примећује Страхиња Обреновић.
Брзоплетост сада кошта Европу
Француска и Шпанија, каже Јелица Путниковић, овим захтевом заправо покушавају да спасу своје најсиромашније грађане јер према подацима синдиката, готово три милиона људи у Европи не пали грејање јер не може да плати рачуне.
„Француска је већ најавила ваучере за плаћање потрошње електричне енергије и видећемо како ће то да реализују, али оно што би заиста требало да се уради у Европи јесте преиспитивање силних прописа и закона које је Европска комисија донела у погледу климатских промена. Наравно да планета треба да се штити од загађења, али оријентација ка зеленој енергији, та Зелена агенда, наплата такси на ЦО2 које су од јула поскупеле на 60 долара по тони, све је то оптерећење за европске привреде, за саме државе, али и за грађане који ће све то морати да плати“, указује уредница „Енергије Балкана“.
Ту се, закључује она, мора наћи нови баланс, јер је Европа можда превише брзоплето донела одлуку да после несреће у Фукушими затвори нуклеарке и термоелектране, уместо да се инсистирало на томе да се што више унапређују технологије за производњу електричне енергије из угља и да се иде на нове генерације нуклеарки које нису опасне попут, некада, Чернобила.