„Одредбе тог документа не односе се на околности које произилазе из деловања унутарполитичких или социјално-економских фактора. Русија није преузела обавезу да натера део Украјине да остане у њеном саставу против воље локалног становништва“, истакао је представник руске делегације.
Како је додао, „услед разузданости радикалних националних елемената у Украјини и у ситуацији када је у земљи изведен државни удар уз подршку споља и уз употребу силе, остваривање права на самоопредељење становника Крима и Севастопоља и накнадни улазак у састав Русије био је једини могући начин да заштите своје кључне интересе.
Украјина, Русија, САД, Француска и Велика Британија потписале су 1994. године Будимпештански меморандум. Према том документу, Кијев се придружио Споразуму о неширењу нуклеарног наоружања и уништио је свој нуклеарни потенцијал, а Москва, Вашигтон и Лондон су му гарантовали безбедност.
Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.