СРБИЈА

Истраживање: Колико у Србији има правих антиваксера

Према свим релевантним истраживањима у Србији има свега између три и седам одсто људи који су прави антиваксери.
Sputnik
Остатак популације која одбија да се вакцинише чине уплашени и збуњени људи, изјавила је синоћ др Каја Дамјановић са Одељења за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
На трибини „Како сачувати ментално здравље у подељном друштву?", коју је организовала Хемофарм фондација, Дамјановићева је нагласила да ни остала истраживања нису оптимистична.
„Према истраживањима, мало је вероватно да ће у дужем периоду у Србији бити масовног одзива на вакцинацију и постизања колективног имунитета. Могући су само краткорочни таласи веће заинтересованости грађана за вакцинацију", рекла је Дамјановићева.
"Србија би требало да се посвети дугорочној стратегији превенције, одрживој едукацији о вакцинацији, а држава би требало да нађе начин да приђе људима који одбијају да се вакцинишу", поручила је Дамјановићева.
Редовни професор Одељења за психологију Филозофског факултета проф. др Драган Попадић истакао је да је пандемија ковида 19 донела нове поделе како у Србији, тако и у целом свету. Он истиче да је појава антиваксера и теоретичара завере последица губитка поверења људи у институције и систем.
„Теорије завере указују да је цело човечанство захватио вирус неповерења, а када се то догоди распада се заједница као интегративно друштво. Људи одавно не верују политичарима, затим су изгубили поверење у медије, међутим, прави проблем настаје када изгубе поверење и у струку, јер сматрају да се струка продала систему. Тада, када се изгуби подлога - поверење у струку, настају параноидни системи на друштвеним мрежама", нагласио је Попадић.
Он додаје да поделе, саме по себи нису лоше, напротив. Било би јако лоше када би сви мислили да треба да се вакцинишемо, јер би тада били као Северна Кореја, поручио је Попадић.
„Што више подела то је друштво стабилније. Комплексност и разноликост дају стабилност систему. Међутим, наше друштво је угрожено поделама јер нема могућности да се оне решавају на цивилизован начин. Не постоји култура дијалога, већ монолога", поручио је Попадић.
Он је додао да је осим општег страха и неизвезности, као и неповерења у систем, пандемија ковида 19 донела и нешто позитивно - осећај заједништва у целом свету.
„Сви смо у истом чамцу и сви чекамо исто решење. Сви смо уједињени у страху и ишчекивању да се надје решење. Најзад нас нешто заједничко повезује", рекао је Попадић.
Психолог и научни сарадник Филозофског факултета Маша Вукчевић Марковић изјавила је да је пандемија ковида 19 појачала старе и донела нове поделе, али и додатни притисак на психичко здравље, уз неповерење у институције.
„Морамо да се држимо друштвених норми које смо прихватили и да се помиримо са тим да нас струка води кроз живот", поручила је Вукчевић Марковић.
И антиваксер заврне рукав кад послодавац одреши кесу: Колико кошта у Србији - здравље
Коментар