Како наводи колумниста Матијас Бругман, велике руске компаније као што су „Росњефт“, „Лукоил“, „Гаспром“ и „Сургутнефтегас“ заузимају водеће улоге у свету по производњи нафте, гаса и угља. Поред тога, постепено расте утицај Москве због очекиваног пуштања у рад гасовода „Северни ток 2“.
„Русија је паук у центру паучине глобалне енергетике“, констатује немачки новинар.
Како објашњава, такав положај је у великој мери последица зависности европских земаља од руских испорука енергената што противречи званичној политици Европске уније која редовно уводи санкције против Москве.
Бругман је уверен да се ситуација неће променити у скорије време.
Истовремено он предвиђа почетак „ере после нафте“ када ће Европа успети да „смањи куповину енергената од Русије без обзира на све“ и повећа политички и економски утицај помоћу производње „зеленог водоника“.
Последњих недеља дошло је до скока на европском тржишту гаса – ако се почетком августа хартијама од вредности за испоруку горива трговало по цени од 515 долара за хиљаду кубних метара, месец дана касније цене су порасле на 614 долара, крајем септембра су се удвостручиле, а за последња два дана порасле су за још 30 одсто.
Стручњаци повећање цене гаса приписују ниском нивоу попуњености складишта гаса, ограниченој понуди главних добављача и великој потражњи природног течног гаса у Азији.
Цена новембарских фјучерса за гас у Европи данас су пале 17 одсто – испод 1.100 долара за хиљаду кубних метара, следи из података са берзе „ИЦЕ“.