Како се наводи, почетком Хладног рата ЦИА се фокусирала на извођење „психолошких операција“, а план је био да у тој сфери усвоје искуство Немаца.
Крајем Другог светског рата стручњаке Централне обавештајне агенције заинтересовала је сирена немачког бомбардера Ју-87 која је издавала завијајући звук приликом обрушавања.
Американци су планирали да направе своју верзију сирене и да је интегришу у ловце П-51 „Мустанг“ који би летели на малој висини и стварали застрашујуће звукове у циљу дезорганизације и деморализације противника.
Стога је на иницијативу Далекоисточног огранка ЦИА 1958. године послат захтев за прављење сирене за психолошки рат. Програм је добио назив „Пројекат Вриштач“.
Нови уређај је требало да буде пандан „Јерихонске трубе“ – сирене која је уграђивана у немачке бомбардере Ју-87 „Штука“.
Амерички стручњаци су планирали да пронађу примерак те сирене, али нацистички авиони које су САД заплениле нису имали тај детаљ. ЦИА је успела да уђе у траг немачком научнику Хенингу фон Гиркеу који јој је помогао да се сирена направи. Очекивало се да ће њена звучна снага бити 130 децибела.
Након што су Сједињене Америчке Државе 1959. године спровеле ваздушна испитивања новог уређаја на авиону „Бичкрафт“ АТ-11, јачина звука, упркос очекивањима, није премашила 108 децибела. Након тога је пројекат затворен.