Сањају ли: Арапи освајају Енглеску – пала још једна „тврђава“

Популарне Свраке недавно су озваничиле куповину клуба од стране Јавног инвестиционог фонда иза којег стоји Саудијска Арабија, односно тамошњи принц Мухамед бин Салман.

Саудијци су пре годину и по дана започели процес куповине Њукасла од Мајка Ешлија, човека који је био на челу овог премијерлигаша више од 14 година, али су прво налетели на „тврд орах“ од Премијер лиге.

Сада, 18 месеци касније, навијачи Њукасла имају новог власника – поменутог принца и фонд једне државе чија нето вредност се процењује на око баснословних 380 милијарди евра.

„Веома смо поносни што смо нови власници Њукасл јунајтеда, једног од најпознатијих клубова у енглеском фудбалу“, рекао је Јасир Ал-Румајан, управитељ Јавног инвестиционог фонда који је купио Свраке од Ешлија за око 350 милиона евра.

Саудијци ће званично поседовати 80 одсто клуба, док ће од преосталих 20 процената по десет ићи Аманди Стејвели, бизнисменки уско повезаној са Блиским истоком која је претходно помогла Шеику Мансуру да купи Манчестер сити, и једној од најбогатијих фирми у Великој Британији „РБ Спорт и медија“, која је у власништву браће Рубен.

Ипак, главну реч ће дефинитивно водити Јавни инвестициони фонд са поменутим Јасиром Ал-Румајаном на челу, који је на тој позицији још од септембра 2015. године, када га је на исту поставио принц Мухамед бин Салман.

Реакције јавности нису биле толико жестоке као што су биле у неким претходним случајевима, као што је куповина Манчестер ситија од стране „посаде“ из Уједињених Арапских Емирата, односно Шеика Мансура, 2008. године, односно куповине Челсија од стране Романа Абрамовича 2003. године.

Разлог је тај што се фудбалски свет мање-више аклиматизовао на бројне куповине клубова од стране моћника са свих страна света, па овакав потез Саудијаца није ништа шокантно, већ представља реалност која ће бити неминовна и у будућности.

Та реалност, међутим, није оно што је фудбалу потребно и можда чак не буде ни исплативо за нове власнике, који дефинитивно имају велика очекивања, истиче за Спутњик бивши фудбалер и тренер Иван Голац.

„Када су у питању енглески клубови, просто, оно што је било највредније и најлепше у енглеском фудбалу више није приказано у правом светлу и на првом месту. Када је продат први клуб на овај начин то је био знак нечег потпуно новог и неких нових дешавања где је једноставно материја почела да влада. Додуше, то се десило одавно, али сада је то озваничено“, објашњава Голац.

Оно што је свима јасно је да Саудијци нису купили Њукасл јер су велики заљубљеници у фудбал и баш тај клуб, већ из неких других разлога.

Голац, који је играјући за Саутемптон на Острву сакупио више од 150 утакмица у том дресу, истиче да без љубави, емоција и талента нема рецепта за успех.

Један од потенцијалних проблема на које указује Голац је заборављање на домаће играче, што је одавно случај у енглеском фудбалу, а сваким новим доласком страних инвеститора овај проблем постаје све већи.

Јер стране инвеститоре не занима да развијају младе енглеске фудбалере, већ их занима да новцем дођу до успеха – на који год начин мисле да је то најбоље, најбрже, најефикасније...

Голац подсећа да је у време његовог доласка у Премијер лигу (1978. године) било дозвољено у екипи имати два странца, а да сада, односно већ неко време, може да их буде неограничено.

Такође, важна помена је и ситуација из средине претпрошле деценије, када је Жозе Мурињо на клупи Челсија међу првима на терен „извео 11 странаца у стартној постави и још шест на клупи“.

„То је био крај и потоп и националне селекције и локалних талентованих дечака“.

Са сличним проблемом се тренутно суочава и Русија, чија Премијер лига је разматрала укидање лимита о броју странаца, због чега су недавно уследиле критике чувеног тренера Јурија Сјомина.

„Ако се укине лимит, руски фудбалери ће кренути да иду у иностранство. Изаћи ће из комфорне зоне и пронаћи нову мотивацију. Али, ко ће њих да прими ако нису довољно добри за најбоље клубове овде? Ко ће њих да жели? Нису довољно добри за наше, посебно ако причамо о Европској унији, где не постоје рестрикције за довођење фудбалера који су у њој, па их већ има много из свих могућих земаља...“, објаснио је недавно Сјомин.

Што се тиче Србије, Голац верује да ту ситуација не би била много другачија од Енглеске, да се деси нешто што се тамо дешава, односно да неки страни инвеститор купи Црвену звезду или Партизан, ако се таква могућност икада укаже.

„Прошло би на исти начин. Оно што ми не схватамо и не разумемо је да када дође тај са стране они више не постоје, више нису у клубу и нестају са сцене. Нисте ви толико баш ни паметни нити сте урадили толико много у фудбалу да бисте могли да причате некоме како се шта ради. Они када дођу све преузимају и раде на свој начин, што је у природи ствари сасвим нормално. Не могу ја да дођем у вашу кући и да креирам шта ћете ви радити, то је ствар куће, а у кући одлучује газда. Они никада нису имали праве саветнике и не верујем да би их имали овде. То би био тотални слом и крах и мислим да би наша деца потпуно нестала са фудбалске сцене. Имамо много случајева, што у Немачкој, Енглеској или где год, да они доводе своје менаџере и играче и то никада не испадне на добро“, каже Голац за Спутњик и додаје:

„Ако енглески или српски фудбал треба да креирају и унапређују играчи из Кине, Јапана, Израела или Исланда, онда смо ми и Енглези у великом проблему. Нажалост, много тога је присутно“.

Куповање великих и светских познатих клубова од стране људи који немају никакве везе са најважнијом споредном ствари на свету некада је критиковано чак и највише од стране навијаче екипе која се купује.

Сада су се ствари промениле скоро за 180 степени, па долазимо до ситуације да навијачи Њукасла славе долазак Саудијаца у великом броју.

Једна анкета показала је да чак 93 одсто навијача подржава нове власнике, а љубав према Јавном инвестиционом фонду није била само онлајн, већ и уживо, пошто се пред озваничење трансакције хиљаде љубитеља Њукасла окупило испред Сент Џејмс Парка и кренуло у славље.

„Коначно опет можемо да се надамо“, рекао је легендарни Алан Ширер, најбољи фудбалер у историји Сврака са 148 голова на 303 утакмице, који ће највероватније имати неку улогу у клубу.

И „обични“ навијачи на друштвеним мрежама су били углавном одушевљени тиме што ће њихов клуб преко ноћи од просечног премијерлигаша постати један од клубова са највећим буџетом на свету.

Одушевљени, додуше, не само због тога што долазе нови власници, већ што одлазе стари... После 14 година Мајк Ешли – човек који је сезонама одбијао да уложи озбиљнији новац, отпустио огроман број тренера и у једном тренутку променио име са легендарног „Сент Џејмс Парк“ у „Спорт директ арена“ – рекао је збогом.

„Освежавајуће је што ћемо се одсад такмичити са ПСЖ-ом и Јувентусом“.

„Ово је најбоља ствар коју сам икада видео на Твитеру. Не могу да верујем. Заслужили смо ово, даме и господо. Успели смо!“.

„Сањали смо 14 година, али никада нисмо мислили да ћемо сањати баш оволико. Нисам био емотивнији због фудбала још од када је Газа плакао када сам имао десет година. Волте, Њукасле! Време је за много алкохола“.

Ово су биле само неке од бројних готово искључиво позитивних реакција навијача Њукасла, клуба који је 88 година провео у Премијер лиги, а највиши ранг такмичења у Енглеској освојио четири пута – последњи 1927. године.

„Њукасл је увек био интересантан клуб, али је увек имао проблем јер су власници били некако чудни. Никада није озбиљно представљао нешто на Острву и не верујем да ће у будућности. То је један интересантан тим скромног учинка, иако је имао фантастичне играче преко Мекдоналда, Ширера, Кигана... Имају фантастичну публику, Џордијевци су врли привржени и ја када говорим о фудбалу увек то повезујем са музиком, јер су фудбал и музика једна душа, а из Њукасла су и Брајан Џонсон из Еј-Си-Ди-Си, група Енималс и многи други...“, објашњава Голац.

Иако је више него јасно да Саудијци могу да потроше више новца него ико други на планети на свој клуб, то неће бити случај баш од самог почетка.

Финансијски фер-плеј не допушта клубовима да троше значајно преко онога што су зарадили, сем ако не изиграју систем, што је далеко од немогућег у данашњем свету малверзације и корупције.

Ипак, поједини извори говоре о томе да је план да се на трансфере потроши „само“ 200 милиона евра до краја сезоне, али тренутно није јасно на које тачно играче, као и на којег тачно тренера, пошто је отказ спреман за досадашњег шефа стручног штаба Стива Бруса.

„Верујем да ће уложити много у старту очекујући да дођу до некаквог резултата и циља, али они не знају да када имате 20 играча сличног или истог квалитета на том нивоу, пошто су ти играчи далеко од оних старих играча, да је то веома тешко уклопити. Прође доста времена док се они угреју, а мислим и да немају стрпљења ни за месец дана. Они праве лош избор пре свега у самом организацији и избору менаџерских позиција, а онда и бесомучном куповином без здраве логике“, упозорава Голац и додаје:

„Име не игра фудбал, већ га игра играч на терену срцем, знањем и умећем. Имамо пример много од много играча који су јако пуно коштали, а ништа нису урадили, ни у клубовима ни у репрезентацијама. Мислим да ће Њукасл кренути са великим улагањима, али не верујем да ишта озбиљније могу да остваре не само у блиској, већ и у далекој будућности“.

Уколико Саудијци желе да избегну проблеме на које упозорава наш саговорник, јасно је да морају да као прво доведу одличног тренера и да ту не направе прву грешку.

Име које се најчешће провлачи по медијима је искусни Италијан Антонио Конте, који иза себе има титуле у Серији А и у Премијер лиги, са Челсијем са којим је постао шампион 2017. године.

„Конте ће изградити династију као Алекс Фергусон. Пазите шта сам рекао“, каже један навијач Сврака на Твитеру.

Што се тиче појачања, ситуација је ту доста неизвеснија, а највеће питање поставља се око тога да ли ће нова управа желети да велику количину средстава издвоји у јануару и промени костур екипе усред сезоне, или сачека лето.

Филип Кутињо, Калиду Кулибали, Арон Рамзи, Усман Дембеле, Џеси Лингард...

Уколико се вратимо у реалност и одустанемо од тога да ће Њукасл одмах створити супер-тим у којем ће главни играч бити Килијан Мбапе, долазимо до поменутих имена до којих Њукасл реално може да дође већ ове зиме.

Али...

„Са њима никада не знате пошто нису из овог света, поготово када је наша игра у питању, они то не осећају и не разумеју. Могуће је да они потроше милијарду и да имамо пример Манчестер ситија који је потрошио милијарду и, шта је урадио? Првак Енглеске, па немојмо се ругати, где сте у Европи где се највише и рачуна? То је протраћен новац и о томе често причам. Могуће да ће они из своје заблуде, мислећи да новац може све да купи, купити малтене 25 играча, па истовремено пазарити и поједине играче који им не требају само како их други клубови не би имали, као што су својевремено радили Реал Мадрид, Милан, Барселона и други“, прича Голац за Спутњик.

Куповина Њукасла од стране принца Мухамеда бин Салмана и његових сарадника трајала је 18 месеци зато што је првобитно одбијена од стране Премијер лиге, која је инсистирала на томе да једна држава не може да буде власник једног клуба.

То се сада променило, јер су Саудијци, како је навела Лига, „потписали правно-обавезујућа документа“ у којем се наводи да Саудијска Арабија неће управљати Јавним инвестиционим фондом.

Оно што је, како то обично бива, у ствари био проблем, је то што је Саудијска Арабија разрешила спор са катарском компанијом „беИН“, власником права преноса Премијер лиге на Блиском истоку.

Оно што за навијаче Њукасла, Премијер лигу и све друге укључене у овај посао није проблем је то што су Саудијци безброј пута оптужени за кршење људских права.

„Премијер лига ризикује да постане место у којем се скривају сви они који желе да престиж и гламур искористе како би заташкали непоштене радње које крше међународне законе“, наведено је у саопштењу Амнести интернешонал, светске организације за заштиту људских права.

Неопходно је подсетити и на то да су Саудијци, на челу са принцем Мухамедом бин Салманом, главни осумњичени за убиство новинара „Вашингтон поста“ Џамала Кашогија 2018. године у Саудијској амбасади у Истанбулу.

„Ужасно је прочитати да је новац поново битнији од правде. Срамота за Њукасл, који је сада у власништву људи који су убили Џамала Кашогија“, прокоментарисала је ову не искључиво спортску вест Хатиће Ченгиз, удовица поменутог новинара.

Њукасл ће постати још један „вештачки“ клуб, али ће имати прилику да за пет, десет или петнаест година, а можда и раније, успесима натера јавност да заборави на њихову „ружну прошлост“.

Навијачи Њукасла су са правом одушевљени, јер фудбалски навијачи често нису борци за људска права, већ – фудбалски навијачи. А од ускоро на њиховом вољеном стадиону ће се гледати фудбал светлосним годинама бољи него што је то претходно био случај.

И што је најважније, шта год ми, обични људи који воле фудбал, мислили о оваквим стварима – то ништа никада неће променити, те ћемо моћи да само да останемо неми посматрачи који ће реалност кад-тад морати да прихвате.

А, да ли је нови улазак странаца у енглески фудбал сада стварно крај за енглески део енглеског фудбала?

„Енглези су имали специфичну лигу и игру, разликовали су се по игри, темпу, па и достојанству и карактеру. Одударали су од свих других лига на планети, а сада су... Имате много Африканаца, Јужноамериканаца и Азијата и та лига губи смисао и све што ју је красило, то више није јединствена лига са јединственом игром. И даље ће она бити интересантна због публике која воли фудбал и јединствена је, разуме игру, али сумњам да ће на дуже стазе бити много навијача и публике јер ја се увек сетим изјаве Џимија Гривса, једног од најбољих енглеских шпицева тада, који је рекао да када је Марадона дошао да игра неку егзибициону утакмицу против Енглеза он је за то добио 100.000 фунти за 90 минута, а како је играо тада могао је и мој Џеки (пас) да игра. За 90 минута публика није видела ништа, а то је био Марадона, једна класа од играча и мој дефинитивно омиљени уз Џорџа Беста и Џимија Џоунса“, подвлачи причу за наш портал некадашњи тренер и фудбалер Партизана Иван Голац.