Фахрудин Омеровић био је први голман тима који је у спектакуларном двомечу елминисао Селтик, у једном од најлуђих мечева који је одигран у Глазгову, где је било 5:4 за Шкоте, да би после тога Партизан нокаутирао и Гронинген.
На ред је стигло одмеравање снага у четвртфиналу са Динамом из Букурешта, а пошто је други голман Горан Пандуровић био повређен, Голац је био приморан да позове упомоћ Ивицу Краља који је остао у Београду, док се екипа у Подгорици спремала за реванш с Динамом.
У Букурешту су црно-бели поражени 2:1, па им је и један гол у Црној Гори, где су играли због суспензије стадиона у Хумској, био довољан за полуфинале Купа победника купова.
Potraga za rezervnim golmanom, pred revanš meč 1/4 finala kupa pobednika kupova, protiv Dinama iz Bukurešta. Iz knjige FK Partizan (1945-2017) #Partizan #FKPartizan pic.twitter.com/rMNmk4V0YB
— Retro Partizan (@PartizanRetro) December 28, 2020
У разговору за Спутњник Иван Голац, који је седео на клупи „парног ваљка“, објаснио је како је државни врх помогао да се пронађе и „приведе“ Краљ, који ће касније израсти у врхунског репрезентативног голмана, првог чувара мреже репрезентације на Светском првенству у Француској 1998. године и на Европском првенству у Белгији и Холандији два лета касније.
„Прво морам да кажем да је Краљ са свега 16 година био на клупи у оној историјској утакмици против Селтика у Глазгову, а што се тиче Динама и тога да је СУП морао да интервенише, то је посебна прича“, каже Голац.
Он се пред велики дуел нашао у још већем проблему...
„Пандуровић је био повређен, а нисам желео да само са Омеровићем играмо реванш против Динама, па смо искористили помоћ утицајних пријатеља. Имали смо заиста добре пријатеље у државном врху, способне људе који су могли да нађу иглу у пласту сена за секунд“, додаје Голац.
Тада велика голманска нада је требало да буде доступна клубу, али то није био случај.
„Звали смо Краља из Подгорице, нисмо га затекли код куће у Београду. И заиста, експресно су га пронашли, прави професионалци, нису аматери као што зна да буде случај код нас. Краљ је сео на први воз и стигао у Црну Гору“, каже Голац.
Није било потребно постављати било каква питања бившем дефанзивцу Партизана и тренеру црно-белих, ствари су се просто надовезивале једна на другу... Одмах је уследило појашњење због чега је српски великан морао у Црној Гори да игра реванш, уместо у Хумској.
„Нажалост, историјска утакмица против Гронингена у Хумској скупо наш је коштала. Након што смо претходно избацили Селтик, северна и јужна трибина су биле затворене сат и по пред почетак сусрета јер су биле попуњене, игла није могла да падне. И десило се то да је утакмица коју смо добили 3:1, код тог последњег нашег гола улетео на терен навијача са истока. Због тог несрећног тренутка, поново смо као и против Селтика, с којим смо играли у Мостару, морали на неутралан стадион због суспензије, па смо против Динама морали да играмо ван Београда, а избор је пао на Подгорицу“.
Први меч одигран је у Букурешту и то непосредно пошто је председник, уједно и највећи румунски диктатор Никулае Чаушеску погубљен после револуције која је почела средином децембра 1989. године.
Суровом диктатору и његовој супрузи било је суђено за убиства хиљада људи.
Злочини због рестрикција струје и смрзавања народа окарактерисани су као геноцид од стране тужиоца, а Голац је у разговору евоцирао успомене и на гостовање у Румунији у којем је Партизан у првом мечу поражен резултатом 2:1.
„Дочекали су нас врло лепо. Чаушеску је убијен 1989. године, а нас су водили у обилазак његове прелепо уређене палате. Организовали су нам обилазак после тренинга. Осећало се и тада у Букурешту да нешто лебди у ваздуху, осећала се напетост, непријатно је некако било у самом Букурешту. Иза њих је био мрачан период, коначно су се решили једног умобилника и диктатора“, рекао је Голац.
Према наводима нашег саговорника, упркос великој кризи Румуни су се показали заиста као одлични домаћини.
„Било је то тешко време, то је био пад једног диктатора, тог његовог суровог режима. Нажалост, нисмо успели у том двомечу са Динамом, који је имао врхунску екипу која је десет година била на окупу, док смо ми били на путу да створимо нешто. Бранио им је Стелеа, били су ту Попеску, Краус, сјајна заиста екипа коју је водио Мирчеа Луческу, с којим сам се касније сретао у Украјини где је он водио Шахтјор, а ја седео на клупи Карпата“, завршио је разговор Иван Голац.
На утакмици одиграној у Подгорици Краљ није наступао, а недељу дана раније, меч првог кола, обележили су велики сукоби црно-велих навијача и припадника полиције, потом и две навијачке групе, због исецања петокраке из грба Партизана од стране домаћих и узвратног скандирања симпатизера београдског тима „Алеа, алеа, секуритатеа“.
Дуел у Црној Гори је протекао без инцидената, али уз бурну подршку црно-белих који су на крају погнутих глава морали да се врате у престоницу, тада Југославије, а данас Србије.
