Да ли је изложба „Милан Кашанин — у сенци славе“, отворена у Педагошком музеју, која прати пут младог Србина рођеног „на периферији српског народа“, у Барањи, успела да портретише његов животни пут који је водио преко Новог Сада, Београда и Париза, кроз оба светска рата, до поратног оспоравања?
О томе да ли је за Кашанина било теже чување блага Народног музеја за време окупације или време после ослобођења када је проглашен квислингом власти, оставши без куће, посла и права на рад? Шта му је давало снагу да упркос искушењима и тешкоћама, на крају живота каже „имао сам тежак али срећан живот“ — у Спутњик интервјуу говоре аутори поставке проф. др Зорица Хаџић и Марина Бојић, ћерка Милана Кашанина.