Орден Светог Саве за херојску 63. падобранску бригаду /фото/

Свечаности су присуствовали начелник Управе за људске ресурсе бригадни генерал Саво Иришкић, командант 63. падобранске бригаде бригадни генерал Ненад Зонић, владике нишки Арсеније, тимочки Иларион, пакрачко-славонски Јован и будимљанско-никшићки Методије.

Церемонију су увеличали и ветерани ове славне јединице, који су постројени у два ешалона поносно стајали држећи у рукама заставу њиховог Удружења која је предавана из руке у руку припадника обишла свет.

Елитна 63. падобранска бригада има дугу традицију која сеже у далеку 1944. годину, када је уз помоћ савезника, у војној бази у Барију, основан први падобрански батаљон.

Августа 1944. године, група партизанских бораца обрела се у савезничком кампу за обуку у близини Барија где је требало да савладају обуку и стекну звање падобранца. Упркос сумњичавим погледима на рачун њихове опремљености, 14. октобра 1944. године, Први падобрански батаљон је постројен.

Међутим, убрзо по ослобађању прича о падобранском батаљону пада у заборав све до 1953. године када је одлучено је да се у саставу Југословенског ратног ваздухопловства формира 63. падобранска бригада. Шест године касније, 1959. године, бригада је расформирана а од ње су настала три самостална падобранска батаљона. Осам година касније, 5. децембра 1967, на нишком аеродрому поново је формирана 63. падобранска бригаде са именом које и данас, с поносом носи.

У оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ, односно СРЈ, падобранска бригаде је задатке извршавала професионално, одважно и пожртвовано. Прво учешће у борбеним дејствима, јединица је имала у јуну 1991. године, у Словенији. Прво наређење за борбено ангажовање стигло је 26. јуна 1991. године, два дана уочи Видовдана. У знак сећања на прва ратна дејства, ветерани 63. падобранске бригаде се сваке године традиционално окупљају на Видовданском скупу.

С погоршањем ситуације на Косову и Метохији, стигао је нови задатак - помоћ граничарима у обезбеђивање државне границе према Албанији од упада шиптарско-терористичких група. Одважно и храбро бранили су сваки педаљ отаџбине, не жалећи да у тој борби и живот дају. Управо ту, на обронцима Проклетија, у рејону карауле Кошаре, у покушају да извуче своје војнике из обруча УЧК, 28. јула 1998. године гине начелник Штаба 63. падобранске бригаде, мајор Горан Остојић.

Пожртвованост, испољена кроз херојски чин мајора Остојића (постхумно унапређеног у чин потпуковника) сведочи да су речи падобранске заклетве “за друга”- светиња која се не гази.

За показану храброст и учињена херојска дела током борбених задатака, 63. падобранска бригада је 1999. године одликована Орденом народног хероја.

Још једна специфичност краси ове јунаци небеских висина. За разлику од припадника других родова војске, падобранци су војници са две заклетве. Једна је она дата отаџбини, а друга је изнедрена из многобројних изазова борбених задатака и дата је другу са којим се бори, оружју које га чува, и изнад свега војничкој и ратничкој части - речима која се никада не смеју погазити: “За отаџбину, за друга, за пушку, за војничку и ратничку част, падобранци 63. падобранске бригаде - раде!”