Тврди се да су настали као одговор на кризу у Украјини, а носе, између осталог, и називе „Ширење руско-западне мреже младих професионалаца“ или „Васпитање новог поколења лидера“.
Нико није објаснио зашто би Лондон (а и многе друге западне земље) плаћао васпитавање новог поколења руских лидера, али ако би се ствар назвала правим именом, дакле — врбовање младих људи за рад на остваривању циљева страних земаља у Русији, све би било, ако не јасније, онда бар логичније. А објаснило би и учешће Министарства иностраних послова Немачке, норвешке и финске владе, као и америчке, такозване „Руске фондације“ која се у Русији сматра непожељном, који су суфинансијери пројекта.
„У Русији постоје 654 невладине организације које примају новац из иностранства. То је цела мрежа широм Руске Федерације, укључујући све њене регионе. Они су добили више од милијарду долара. Од тога је две трећине стигло кроз дипломатске канцеларије. НВО су организације које се баве домаћим политичким активностима. Зар наше друштво не би требало да зна ко и за шта добија новац?“, запитао се својевремено Владимир Путин.
Не би, наравно сматрају Британци, али и сви они који заједно с њима брину о руској омладини, а поготову о руским изборима у које су заједно уложили суму двоструко већу од руског фонда за финансирање избора председника државе. На сајту Наваљног „За паметно гласање“ регистроване су, поред Велике Британије, још и амбасаде Канаде, Израела, Холандије, Кореје, Ирске, Швајцарске, Чешке, УАР.
И дипломате шверцују новац
Новац који они шаљу често је стизао и преко дипломатских представништава, што је према Бечкој конвенцији најстроже забрањено. Након Путинових речи нагло је смањена количина новца која стиже на тај начин, а разочарана Викторија Нуланд, представница Стејт департмента, обећала је да ће наћи други начин за плаћање заврбоване омладине. Није морала много да га тражи — постоји већ добро разрађена пракса у обојеним револуцијама — новац се подиже у кешу, у комшилуку. У руском случају, то су Балтичке земље у којима се често, бар једном недељно, одржавају и тренинзи за младе Русе које уче како да користе разне организације и фирме да под разним изговорима ангажују младе људе да на социјалним мрежама — Јутјуб, Фејсбук, В контакте и Инстаграм, да стварају личне брендове и усавршавају их како би добили што више пратилаца. Помажу им и да направе заједнички канал на Јутјубу за постављање својих емисија, да се повежу и заједно раде на „решавању сложених проблема“.
Наравно, ни то није све — део новца је стизао и преко руских грађана запослених у страним амбасадама. Зато није чудно што је однедавно забрањено руским грађанима да раде у страним дипломатским представништвима.
У фебруару ове године хакерска група „Анонимус“ објавила је документа Министарства иностраних послова Велике Британије, у којима се говори о инструментима које Уједињено Краљевство користи за „слабљење утицаја руске државе“.
У ту сврху новоосноване фирме створиле су тајну мрежу утицајних личности у руском сегменту социјалних мрежа. Организовање протеста — провоцирање полиције, уз обавезно присуство опозиционих новинара, постављање тих провокација на друштвене мреже — важан су део њихових обавеза.
Британска и друга „помоћ“
Ових дана објављен је и званични документ на 125 страница, финансијски план владине организације „Глобал Бритејн фунд“, што је званични назив спољнополитичког програма Министарства иностраних послова Велике Британије.
У документу се могу видети грантови за подршку десетинама такозваних невладиних организација чија је делатност везана за Русију. Неке од њих већ одавно носе ознаку „страни агент“, којом се обележава невладина организација која се бави политичком делатношћу, а финансира се из иностранства.
Према званичним подацима, у које не улази новац пренет преко границе у торби или у џепу, од 2015. године само из САД су невладине организације добиле око осам милијарди долара.
Ако се томе дода још 30 милијарди долара у биткоинима, за које се тврди да су стигле Наваљном и његовим пратиоцима (мада је то заиста врло тешко доказати), онда је јасно колико је велика жеља Запада „да се превлада раскол између Русије и Запада“.
Ипак, треба имати у виду да је почетком прошлог века енглеска „помоћ“ била један од важних фактора распада руске империје. Да не говоримо о покушајима „помагања“ за време Кримског рата или после Октобарске револуције. Кроз целу историју односа две земље је тако — слабљење Русије било је један од кључних приоритета спољне политике званичног Лондона. А културни и образовни програми које они и њихови савезници организују, само су део њихових спољнополитичких доктрина.
Ако се томе додају Бајденове речи да Русија „представља највећу опасност за безбедност Америке“, онда ни све поменуте милијарде нису превише.
Прочитајте и: