У Србији и осталим земљама Западног Балкана деца и млади чине 66 одсто идентификованих жртава трговине људима, од којих су већина девојчице. Најугроженија су деца која живе на маргини друштва и у дисфункционалним породицама.
Ове године, до септембра, у Србији су укупно идентификоване 32 жртве. Малолетно их је било девет и то девојчица. Четири су биле жртве сексуалне експлоатације, две радне експлоатације, две су биле принуђене на брак, а једна је била принуђена на вршење кривичних дела.
Платформа „Како да се заштитиш од трговине људима“
Дигиталну платформу „Kако да се заштитиш од трговине људима“ покренули су Удружење за борбу против трговине људима „Атина“ и Центар за права детета. Јелена Петровић из Центра каже да платформа деци даје одговоре на кључна питања о трговини људима: шта је трговина људима, како да је препознају, како да уоче трговца, ко су жртве, како да се заштите и коме да се обрате.
„Кључ заштите је у едукацији, информисању. Важно је разговарати с децом отворено и о сексуалној експлоатацији и о трговини људима и о дигиталном насиљу. Што више информација поседују знаће да се боље заштите. Ово не сме бити табу тема. Све предрасуде, које помињемо на платформи, више не смеју бити предрасуде“, истиче Јелена Петровић.
У изради платформе учествовали су и деца и млади с којима је Центар у контакту. Они су имали увид у све садржаје и давали коментаре како би платформа била разумљива деци.
„Платформа значајно доприноси, јер је прилагођена језику младих и зато што су млади креирали за своје вршњаке оно што мисле да је значајно. На платформи постоје и тестови знања кроз које деца могу да провере своје знање о трговини људима и науче нове ствари“, предочава Андријана Радојчић Недељковић из Удружења „Атина“.
На платформи је представљен и значај Kонвенције Савета Европе о борби против трговине људима – кровног документа о заштити жртава трговине људима.
У изради платформе учествовали су и деца и млади при Центру за права детета.
© Фото : depositphotos / Ребенок плачет
Кампања за подизање свести у Србији
Платформа је резултат заједничког рада на пројекту „Kампања за подизање свести о трговини децом у Републици Србији“, који се спроводи уз финансијску подршку ЕУ и Савета Европе.
„Платформу намеравамо да промовишемо и у школама, у форми радионица, у оквиру којих бисмо разговарали с децом на ову тему и тако ширили информације. Надамо се да ћемо доћи до што већег броја деце и свих људи који су у контакту с њима и да ћемо о овој теми почети да говоримо отворено, јер већина деце не зна шта је трговина људима“, каже Јелена Петровић.
Кампању чине радионице, едукативни филм о трговини људима „Између сна и јаве“ и платформа „Kако да се заштитиш од трговине људима“, која представља круну целокупног пројекта.
„Кампања се највише бави младима у жељи да допринесе томе да они на језику који разумеју и који им је занимљив уче од других вршњака о овом феномену, начинима на које могу да се заштите, да препознају трговину људима и помогну другим вршњацима који су у ризику од трговине људима и пријаве то кривично дело“, напомиње Андријана Радојчић Недељковић.
Уколико сумњате на трговину људима, пријавите је МУП-у на број телефона 192, Центру за заштиту жртава трговине људима на 063/610-590, Центру за безбедност деце на интернету на 19833, организацији „Атина“ на 061/638-40-71 или „Астра“ на 011/785-00-00.
Европски дан борбе против трговине људима установио је Савет Европе 2005. године с циљем да се подигне свест о важности пуног спровођења Kонвенције Савета Европе о борби против трговине људима. Циљ обележавања тог датума је и информисање јавности и ширење информација, знања и најбољих пракси у области борбе против трговине људима и заштите жртава међу различитим актерима на локалном, националном, регионалном и европском нивоу.