Како за Танјуг каже директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић, нереализованих путовања је остало доста, око 50 одсто, агенције нису биле у прилици да у протеклом периоду зараде новац, а имају проблеме и са страним партнерима који би требало њима да врате паре којима би агенције обештетиле путнике.
"У Грчкој имамо проблем, јер неки тамошњи партнери сматрају да су нам омогућили да путовања искористимо, а пошто нисмо, новац неће да врате. У неким другим дестинацијама не споре да имају новац, али неће да га врате него нам омогућавају да паре искористимо касније" , каже Сеничић.
Наводи да су неке земље, као што је Италија, донеле закон којим су продужиле рок враћања новца до 2023. године, управо имајући у виду проблеме са којима су се суочавале туристичке агенције, односно да није било посла и да нису могле да обезбеде новац за враћање.
Због свега тога, истиче саговорник Танјуга, и ЈУТА је ушла у преговоре са Министарством туризма, како би покушала да нађе модел чијом применом не би били оштећени путници, а и сачувале би се туристичке агенције, које су у незавидној ситуацији.
"Видећемо да ли ћемо успети да дођемо до неког решења у смислу продужења рока коришћења ваучера или евентуалне помоћи државе у виду кредита, где би агенције из кредита вратиле новац путницима. О томе ћемо разговарати са нашим ресорним министарством и са Министарством финансија", истиче Сеничић.
Указује међутим да би само одобравање кредита било недовољно добро решење јер би на тај начин агенције које су већ у финансијским проблемима узимајући кредит ушле у још веће проблеме.
"Зато мислим да би најбоље решење било да се делимично пролонгира рок за коришћење ваучера, односно заменских путовања рецимо до краја следеће сезоне а да се у том међувремену потрудимо да обезбедимо новац за кредите. Онда би агенције могле да одраде још једну сезону и стекну могућност да уђу у кредите и врате новац за неискоришћена путовања", објашњава Сеничић.
Он наводи да ако се буде инсистирало на враћању новца до 15. јануара, агенције ће, уколико не буду имале новца, а доста је управо таквих, морати да престану да раде.
"Онда би се потраживања пребацила на осигуравајуће куће које су издале полису осигурања али питање је да ли осигуравачи у условима пандемије могу, желе да испуне тако велику финансијску обавезу", каже Сеничић.
А обавеза се процењује на око 25 милиона евра, где су осим комерцијалних путовања урачунате и ђачке екскурзије и рекреативна настава.
У том домену је, према Сеничићевим речима, најтежа ситуација пошто су агенције које се баве искључиво ђачким туризмом, у протеклих годину и по дана епидемије, радиле само месец дана.