Људски мозак је еволуирао како би могао да делотворно обради призоре из света природе.
Међутим, урбана џунгла представља већи изазов за мозак, због понављајућих призора којима смо свакодневно окружени.
У природи, компоненте с ниском просторном фреквенцијом попут великих линија имају високи контраст док компоненте с високом фреквенцијом попут малих линија имају ниски контраст. Ову једноставну везу између просторних фреквенција можемо назвати законом природе.
Једноставно речено, призори из природе садрже линије које се међусобно поништавају, тако да се, кад се саберу, не појављују у целокупном призору који човеку може да представља непријатност приликом гледања.
Будући да понављајући обрасци урбане архитектуре крше владавину природе, људском мозгу је теже да их обради. Неки узорци, попут линија на простиркама, теписима и газиштима степеница могу покренути главобољу, па чак и епилептичне нападе, преноси Јутарњи лист.
"Анализирали смо слике више стамбених зграда и открили да се у последњих 100 година дизајн зграда све више удаљавао од владавине природе; из деценију у деценију појављује се све више линија, па зграде постају све мање пријатне за гледање", рекао је професор психологије Арнолд Вилкинс.
Истраживање је открило да правило природе не само да предвиђа степене непријатности већ такође предвиђа колико кисеоника користи мозак. Односно, наш мозак користи више кисеоника када гледамо сцене које одступају од "правила".
То објашњава и због чега неке особе које пате од мигрена не могу да функционишу у неким модерним канцеларијама, јер поједини узорци изазивају главобољу сваки пут када уђу у зграду.
Прочитајте још: