Мистерија која 35 година потреса Европу: Зашто је Дилан Дог херој нашег доба

Многе ствари у вези са „Диланом Догом“ су невероватне, па и то да има 35 година стажа на киосцима. Први број овог стрипа италијанског писца и новинара Тицијана Склавија, под називом „Зора живих мртваца“ објавио је италијански „Бонели комикс“ у октобру 1986. године, а већ после неколико година постигао је велику популарност.

Иако је лик овог истраживача ноћних мора настао по узору на глумца Руперта Еверета, а име добио по велшком песнику Дилану Томасу, Дилан Дог, заправо, је одраз свог ствараоца Тицијана Склавија. Сањар и усамљеник, антијунак сумњиве прошлости и многих фобија, од акрофобије до страха од морске болести, Склави је од Дилана направо романтичара и на њега пренео сопствену филозофију да су у овој причи чудовишта, заправо, људи.

„Тицијано Склаво није само омиљени аутор већ и фигура која је утицала на наше светоназоре у најранијем узрасту. Диланов став да је иронија најбоље средство за самоодбрану од лудила заправо је Склавијев став. То је једна од ствари која ми се одувек допадала“, каже за Спутњик Марко Шелић Марчело, који од 2008. године за издавачку кућу „Весели четвртак“ уређује овај стрип.

Шелић каже да га је за тај посао, осим звања филолога, квалификовало и целоживотно обожавање „Дилана Дога“.

„’Дилан Дог’ јесте једна од ствари које ме прате од детињства до данас, а с тим долази и различито читање ’Дилана Дога’ у различитим годинама. Невероватно ми делује да Дилан има 35 година, а исто тако ми је невероватно да ја имам 38 година. Што би рекао Алесандро Билота, један од сценариста овог стрипа у писму Дилану Догу: ’Постало је чудно оног тренутка када сам схватио да сам старији од тебе’“, наводи Шелић.

„Склави бриљантно разликује депресију од меланхолије при грађењу Дилановог лика. Дилан је отуда сетан, али никад депресиван. Ако бисмо Диланов дух пресликали на Дизнијев свет, он би био Паја Патак, за разлику од Мартија Мистерије који више личи на Микија Мауса – леп је, има сталну везу, не мањка му новца, цењен и у својој струци. Дилан је све супротно од тога“, тврди Шелић.

Лик детектива који је оклеветан да је шарлатан јер се бави „непостојећим“ занимањем, који је обично без новца и има најбољег пријатеља о којем не зна ништа, ипак је више од истраживача паранормалног. Њега одликују иронија и сарказам, кроз његов се живот преламају историја, уметност, филозофија… То све у тексту и цртежу функционише као референца због чега су многе генерације „Дилана Дога“ доживљавале и као водич за почетнике кроз свет хуманистичких наука.

„Тицијано Склави као заклети постмодерниста веома је склон „линковима“ или референцама. То функционише као путоказ иоле пажљивијем читаоцу. Дилан ће у епизоди држати књигу која је донекле инспирација за причу, појавиће се филм у биоскопу који ће упутити читаоца како да размишља. Дилан слуша плоче, наравно, чита филозофију и књижевности, а све то указује на друге ауторе, друга дела. Оно што је мој задатак у издавачкој кући ’Весели четвртак’ јесте писање уводника који упућују на референце садржане у епизодама који су пред читаоцима. Волети нешто што ти отвара видике да заволиш још нешто – то ми се увек чини пожељним“, цени уредник овог стрипа.

Осим тога што је бивши полицајац Скотланд Јарда, Дилан Дог живи у стану препуном хорор фигура и мотива из света страве и ужаса у улици Крејвен роуд број седам у Лондону. Ипак, овај Енглез из стип света мистерије никада, заправо, није освојио Енглеску. Чувени „Алан Форд“ чија је радња смештена у Њујорк, такође је, парадоксално, имало слабу пролазност у Америци. С друге стране, југословенска публика одрастала је на италијанским стриповима готово подједнако као омладина у Италији.

Каталог италијанских стрипова који су објављивани у Југославији кретао се од жанровских стрипова хорора, вестерна, серијала о супер јунацима, комичних стрипова…

„Ко је волео авантуру имао је ’Загора’, ко је више био наклоњен штреберима, имао је ’Мартија Мистерију’. ’Алана Форда’ имали смо сви јер је тај стрип био камен темељац хумора који нас и дан данас спасава од беде и од ’биједе’. У оквиру тог фасцинантног опуса, Дилан Дог освојио је срца великог броја читалаца“, наводи наш саговорник.

Пркосећи традицији хорора интертекстуалним референцама, антибуржујској реторици и метафизичким страхом који кроз страву саопштава проблеме друштва, „Дилан Дог“ важи за најпродаванији хорор стрип на свету. Продајући око један милион примерака месечно, „Дилан Дог“ је јединствен у области стрипова јер има скоро исто толико купаца жена колико и мушкараца.

„Дилан никад није био мачо и то у времену кад је мачизам итекако заступљен. Он је увек деловао као стварна особа, као пријатељ којег бисмо желели да имамо. Што каже споменути сценариста Билота, Дилан је пријатељ и старији брат. Одсуство мачизма, бескрајно саосећање, паралелно са бројним фобијама које има, све га то очовечује. Колико год његово занимање деловало нестварно, његове животне дилеме и његов однос према стварности јесте реалан“, истиче Шелић.

„Све оно што би требало да буде политичка коректност звучало је доста авангардно крајем осамдесетих. Нису сви били Дилан Дог, а сад живимо у времену када то више не представља посебност и садашњи сценаристи имају проблем како да га испроблематизују поново“, наглашава Марчело.

Он каже да, за разлику од регуларног серијала овога стрипа, у паралелном издању Алесандра Билоте под називом „Планета мртвих“ затичемо старијег, разочараног Дилана који се поново пропио, који нема никог око себе и који постаје лик с којим саосећамо.

Модерни Дилан сада носи мобилни телефон и бори се против негативца који је капиталиста, али сви препознајемо када тај телефон зазвони – ношен мелодијом „Ђавоље сонате“. Испразност и баналност овога света настављају да буду представљене као оностране мистерије, отеловљене у магли града Џека Трбосека, Доктора Џекила и Мистера Хајда, у улици названој по редитељу Весу Крејвену. Дилан је тек сада напунио 35 година, али кроз његов лик, захваљујући Склавију, заиста проговарају векови – од Хомера до Ленона.