Џамић, који је стручни сарадник на изложби, подсећа да је прича о Броју Један, Супер Хику и осталим јунацима Цвећарнице успех доживела и због тога што се њеном надреализму није могао пружити отпор.
„Наша највећа трагедија је то да је ’Алан Форд‘ код нас документарни запис, не фантазија. Да би неко пружио отпор надреализму код нас, морао би да пружи отпор читавој земљи, што је прилично немогуће ако неко жели да остане у тој земљи. Морали бисмо да пружимо отпор нама самима“, истиче Џамић.
„Алан Форд“ исмевао корумпиране и изманипулисане људе
„Алан Форд трчи почасни круг“ је гостујућа изложби коју чине 152 оригиналне табле из раног периода (1969–1975), када је на изради стрипа радио препознатљиви италијански ауторски двојац Магнус—Бункер, као и три насловна цртежа Паола Пифарерија.
Први број „Алана Форда“ изашао је у мају 1969. године. Осмислили су га сценариста Лучано Секи — Макс Бункер и цртач Роберто Равиола Магнус.
Већ годину дана касније овај сатирични стрип је због упечатљивих цртежа, духовитих дијалога и спретне ироније, као и изузетног превода Ненада Бриксија, придобио наклоност публике широм Југославије.
„Стрип је исмевао све корумпиране, неспособне и изманипулисане људе на свету. Никога није поштедео. Обрадио је лепе и ружне, богате и сиромашне, поштене и лопове. Догађаји у стрипу су апсурдни, изненађујући, духовити и апсолутно политички некоректни. Неки цитати постали су део свакодневног говора, па његов утицај можемо препознати и у музици (’Прљаво казалиште‘) и на филму (’Маратонци трче почасни круг‘, ’Ко то тамо пева‘, ’Смоговци‘). Данас је стрип једнако занимљив услед актуелне друштвено-политичке ситуације, па га многи доживљавају готово пророчки“, објашњава аутор изложбе Рок Главан, колекционар стрипова из Словеније.
„Алан Форд“ феномен југословенског наслеђа
Изложбу организују Музеј Југославије и Институт за културу и образовање из Љубљане, у сарадњи са Националном галеријом Словеније, Италијанским институтом за културу у Београду и Југословенском кинотеком.
„’Алан Форд‘ је несумњиво један од феномена који карактеришу југословенско наслеђе и југословенско искуство“, истиче директорка Музеја Југославије Неда Кнежевић.
„Алан Форд“ — наша свакодневна надреална фарса
Стручни сарадници на изложби су др Андреј Смрекар и Само Пуребер, као и Лазар Џамић, аутор „Цвјећарнице у Кући цвећа“, популарне студије о феномену југословенског успеха стрипа „Алан Форд”.
„’Алан Форд‘ је један од врло ретких примера како се један страни културни артефакт ’прими‘ у новој средини и штавише, постане неодвојиви део културне баштине земље примаоца — културни еквивалент воћног калемљења. Истина је да је ’Алан Форд‘ у бившој Југославији постао популарнији и значајнији него у родној Италији, док је у свим осталим земљама где је превод покушан, угашен након само неколико издања. На енглески никада није преведен, јер им није много разумљив“, напомиње Лазар Џамић.
Неколико је разлога томе, сматра Џамић.
„Први и највећи је да је наш природни облик менталног и друштвеног функционисања надреална фарса. Ни капитализам, ни социјализам, него надреализам. Зато је стрип резоновао тако јако. Поред тога, ’Алан Форд‘ је модернизована верзија ’commedia dell′arte‘, старе и архетипске уметничке форме која је у многоме обликовала модерну културу масовних медија. Ту је још неколико разлога: од друштвене сатире као јаке уметничке форме некадашњих комунистичких земаља, преко начина на који је хрватски језик перципиран у остатку бивше Југославије, до преовлађујућег култа дилетантског аматеризма у нашим друштвима“, објашњава Џамић за Спутњик.
Критика капитализма и комунизма, Америке, Русије и Италије
Тајну већег успеха стрипа „Алан Форд“ у Југославији него у другим земљама Џамић види и у начину живота на Балкану.
„Наш политички систем, понашање људи на власти, чак и у малим срединама (посебно у малим срединама), ружноћа и гротеска наших бувљака и распаднутих аутобуса (у ранија времена), начин на који наше породице функционишу и наш перманентно конфликтни однос према свему, и свету и нама самима... Такође, спремност да поверујемо у све и да не верујемо ни у шта. ’Алан Форд‘ је критика сваког некомпетентног, корумпираног и пропагандистичког система. И капитализма и комунизма и свега између што има ове карактеристике. Сигуран сам да је био критика Италије и Русије, исто толико колико и Америке у то време“, примећује Џамић.
Изложба у Музеју Југославије показује многе аспекте популарности „Алана Форда“ у Југославији, укључујући и фантастични цртачки таленат Роберта Равиоле Магнуса, који је надреално и фарсично драматизовао призоре и емотивна стања јунака.
Без бивше Југославије каква је била тада, не би било, сматра наш саговорник, ни „Алана Форда“, бар не у обиму и значају какав је добио код нас.
„Многи аспекти тадашњег друштва су јако добро резонирали са поетиком ’Алана Форда‘. По мени, потпуно је симболичка чињеница да је наш некадашњи Број 1 (Тито) своје крајње боравиште добио у цвећари“, наводи аутор књиге „Цвјећарница у Кући цвећа“.
Алан је сада богат и мање читан
„Алан Форд“ данас у Србији, каже Џамић, ни издалека није тако популаран као у време Југославије.
„Није то више ни иста прича. Алан је сада богат и има гламурозну девојку. То више нема везе са старим стрипом који је, парадоксално, и даље више читан него нови. ’Алан Форд‘ више живи код нас у свакодневном животу, у политици, на естради и слично. Ту се чита, тачније живи“, закључује Џамић.
У оквиру изложбе биће приказана и ретка издања стрипа „Алан Форд“ из колекције Маријана Матића и Марија Рељановића.
Дизајн оригиналне поставке радио је Ранко Новак, док су за адаптацију београдске изложбе задужени Марица Буцек и Дејан Тодоровић.
Изложбом, као и бројним редовним програмима, Музеј Југославије ће у периоду од 28. новембра до 2. децембра обележити свој дан.
Прочитајте још:
