Срби хоће да производе струју, 45 одсто грађана жели субвенцију државе

Скоро две трећине грађана Србије заинтересовано је да постане прозјумер (купац-произвођач) електричне енергије.
Sputnik
Њих 45одсто је заинтересовано за субвенције државе, док више од једне трећине испитаника није уопште упознато с државним субвенцијама за увођење обновљивих извора енергије у домаћинствима, показало је истраживање Центра за унапређење животне средине.
Обновљиве изворе енергије за загревање воде, грејање или хлађење користи само 3,8% домаћинстава, и то највише соларну енергију (3,2%), док геотермалну енергију користи само 0,6% испитаника.
Грађани Србије за грејање најчешће користе сопствено етажно грејање (32,5%), даљинско грејање путем топлана (31,7%) и електричне уређаје (15,7%). Штедњаци на чврста горива су и даље веома присутна врста грејања (скоро 10%) и скоро пет пута су више заступљенији на селу него у граду.
„Када изузмемо испитанике који користе даљинско грејање путем топлана, енергенти које највише користимо за грејање у домаћинству су електрична енергија (41,5%) и дрво (29,3%). Следе гас (12,9%), дрвна биомаса (12,3%) и угаљ (3,4%), док само 0,6% домаћинстава за грејање користи енергију добијену из обновљивих извора“, наводи се у саопштењу.
Електрична енергија се у градовима користи три пута више него у руралним подручјима, док тамо преовлађује употреба огревног дрвета. Угаљ као енергент за грејање знатно је присутнији у сеоским срединама него у граду, и то највише у јужној и источној Србији.
У претходних десет година више од половине испитаника (58,3%) је улагало напор да подигне ниво енергетске ефикасности свог домаћинства. Најчешће извођени радови су замена прозора (68,7%), спољних врата (41,7%) и термичка изолацијазидова (42,9%) и фасаде (40,9%).
Преко 50% испитаника који живе у кући наводе недостатак новца као разлог зашто нису применили неке од мера енергетске ефикасности. Међу испитаницима који живе у стану у кући тај проценат износи 38,5%, док код оних који живе у стамбеној згради то износи само 14,2%. Проблем недостатка новца је израженији код испитаника који живе у руралним подручјима (55,3%).
Замена прозора (38,9%), термичка изолација фасаде (31,3%) и термичка изолација зидова (28,2%) тренутно су најважније потребе испитаника у циљу побољшања енергетске ефикасности стамбених јединица у којима живе, пренео је Б92.
Скоро петина испитаника није информисана да ће држава давати субвенције за унапређење енергетске ефикасности стамбених јединица. С друге стране, натполовичан број испитаника уједно је информисан и заинтересован за такву могућност. Најзад, нешто више од четвртине испитаника, премда су упознати, нису заинтересовани да добију субвенцију.
ЕКОНОМИЈА
Прве комшије шире нуклеарне електране, а шта блокира Србију?
ЕКОНОМИЈА
Како најјефтиније загрејати кућу или стан
СВЕТ
„Како дићи у ваздух цевовод“: Шта то смерају „еко-ратници“
Коментар