https://sputnikportal.rs/20211027/srbi-hoce-da-proizvode-struju-45-odsto-gradjana-zeli-subvenciju-drzave-1131015976.html
Срби хоће да производе струју, 45 одсто грађана жели субвенцију државе
Срби хоће да производе струју, 45 одсто грађана жели субвенцију државе
Sputnik Србија
Скоро две трећине грађана Србије заинтересовано је да постане прозјумер (купац-произвођач) електричне енергије. 27.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-27T18:40+0200
2021-10-27T18:40+0200
2021-10-27T18:40+0200
енергетика
економија
електрична струја
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1b/1131016116_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_1aba21656b3543e01f7365e3f79e05ed.jpg
Њих 45одсто је заинтересовано за субвенције државе, док више од једне трећине испитаника није уопште упознато с државним субвенцијама за увођење обновљивих извора енергије у домаћинствима, показало је истраживање Центра за унапређење животне средине.Обновљиве изворе енергије за загревање воде, грејање или хлађење користи само 3,8% домаћинстава, и то највише соларну енергију (3,2%), док геотермалну енергију користи само 0,6% испитаника.Грађани Србије за грејање најчешће користе сопствено етажно грејање (32,5%), даљинско грејање путем топлана (31,7%) и електричне уређаје (15,7%). Штедњаци на чврста горива су и даље веома присутна врста грејања (скоро 10%) и скоро пет пута су више заступљенији на селу него у граду.Електрична енергија се у градовима користи три пута више него у руралним подручјима, док тамо преовлађује употреба огревног дрвета. Угаљ као енергент за грејање знатно је присутнији у сеоским срединама него у граду, и то највише у јужној и источној Србији.У претходних десет година више од половине испитаника (58,3%) је улагало напор да подигне ниво енергетске ефикасности свог домаћинства. Најчешће извођени радови су замена прозора (68,7%), спољних врата (41,7%) и термичка изолацијазидова (42,9%) и фасаде (40,9%).Преко 50% испитаника који живе у кући наводе недостатак новца као разлог зашто нису применили неке од мера енергетске ефикасности. Међу испитаницима који живе у стану у кући тај проценат износи 38,5%, док код оних који живе у стамбеној згради то износи само 14,2%. Проблем недостатка новца је израженији код испитаника који живе у руралним подручјима (55,3%).Замена прозора (38,9%), термичка изолација фасаде (31,3%) и термичка изолација зидова (28,2%) тренутно су најважније потребе испитаника у циљу побољшања енергетске ефикасности стамбених јединица у којима живе, пренео је Б92.Скоро петина испитаника није информисана да ће држава давати субвенције за унапређење енергетске ефикасности стамбених јединица. С друге стране, натполовичан број испитаника уједно је информисан и заинтересован за такву могућност. Најзад, нешто више од четвртине испитаника, премда су упознати, нису заинтересовани да добију субвенцију.
https://sputnikportal.rs/20211026/prve-komsije-sire-nuklearne-elektrane-a-sta-blokira-srbiju-1131000969.html
https://sputnikportal.rs/20211021/kako-najjeftinije-zagrejati-kucu-ili-stan-1130860840.html
https://sputnikportal.rs/20211023/kako-dici-u-vazduh-cevovod-sta-to-smeraju-eko-ratnici-1130803197.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
енергетика, економија, електрична струја, србија – економија
енергетика, економија, електрична струја, србија – економија
Срби хоће да производе струју, 45 одсто грађана жели субвенцију државе
Скоро две трећине грађана Србије заинтересовано је да постане прозјумер (купац-произвођач) електричне енергије.
Њих 45одсто је заинтересовано за субвенције државе, док више од једне трећине испитаника није уопште упознато с државним субвенцијама за увођење обновљивих извора енергије у домаћинствима, показало је истраживање Центра за унапређење животне средине.
Обновљиве изворе енергије за загревање воде, грејање или хлађење користи само 3,8% домаћинстава, и то највише соларну енергију (3,2%), док геотермалну енергију користи само 0,6% испитаника.
Грађани Србије за грејање најчешће користе сопствено етажно грејање (32,5%), даљинско грејање путем топлана (31,7%) и електричне уређаје (15,7%). Штедњаци на чврста горива су и даље веома присутна врста грејања (скоро 10%) и скоро пет пута су више заступљенији на селу него у граду.
„Када изузмемо испитанике који користе даљинско грејање путем топлана, енергенти које највише користимо за грејање у домаћинству су електрична енергија (41,5%) и дрво (29,3%). Следе гас (12,9%), дрвна биомаса (12,3%) и угаљ (3,4%), док само 0,6% домаћинстава за грејање користи енергију добијену из обновљивих извора“, наводи се у саопштењу.
Електрична енергија се у градовима користи три пута више него у руралним подручјима, док тамо преовлађује употреба огревног дрвета. Угаљ као енергент за грејање знатно је присутнији у сеоским срединама него у граду, и то највише у јужној и источној Србији.
У претходних десет година више од половине испитаника (58,3%) је улагало напор да подигне ниво енергетске ефикасности свог домаћинства. Најчешће извођени радови су замена прозора (68,7%), спољних врата (41,7%) и термичка изолацијазидова (42,9%) и фасаде (40,9%).
Преко 50% испитаника који живе у кући наводе недостатак новца као разлог зашто нису применили неке од мера енергетске ефикасности. Међу испитаницима који живе у стану у кући тај проценат износи 38,5%, док код оних који живе у стамбеној згради то износи само 14,2%. Проблем недостатка новца је израженији код испитаника који живе у руралним подручјима (55,3%).
Замена прозора (38,9%), термичка изолација фасаде (31,3%) и термичка изолација зидова (28,2%) тренутно су најважније потребе испитаника у циљу побољшања енергетске ефикасности стамбених јединица у којима живе, пренео је Б92.
Скоро петина испитаника није информисана да ће држава давати субвенције за унапређење енергетске ефикасности стамбених јединица. С друге стране, натполовичан број испитаника уједно је информисан и заинтересован за такву могућност. Најзад, нешто више од четвртине испитаника, премда су упознати, нису заинтересовани да добију субвенцију.
