Зашто је Пољска заиграла руски рулет с Европском унијом? /видео/

Она већ наслућује одговор, који се многима неће допасти. Њен наследник, предвидела је прошлог петка, мораће да се суочи са „импресивним изазовима“.

Портал „Политико“ описује и да је ту мучну прогнозу, да „постоји мноштво разлога за бригу“ око „европског универзума без Ангеле Меркел“, она изговорила са „себи својственом непоколебљивом хладнокрвношћу“.

„Постоји читав низ нерешених проблема и гомила недовршеног посла за мог наследника... Имамо невероватну количину посла пред собом“, преноси и „Фајненшел тајмс“ речи Ангеле Меркел, које описује као „неуобичајено суморну оцену стања у коме се налази ЕУ“.

И заиста, већ и на прошлонедељном састанку Европског савета, иначе, 107. и по свој прилици последњем за Ангелу Меркел после 16 година на власти, упркос свечаној атмосфери у њену част, коју је својим обраћањем ваљда требало да употпуни и бивши председник САД Барак Обама — том приликом назвао је немачку канцеларку својом пријатељицом, иако је прислушкивао и њен приватни телефон — видело се да ће њеним европским колегама и наследницима бити потребан или чаробни штапић или прегршт мудрости и осталих неопходних државничких вештина да би оно невесело пророчанство остало неиспуњено.

А до сада нису показали да поседују ни једно ни друго и мало је вероватно да ће било шта од та два успети да стекну изненада.

Те стога и није изненађење што је Меркелова, како указује „Фајненшел тајмс“, била „необично потиштена“ док је набрајала кризе с којима се ЕУ суочава — од неслагања око миграција, преко убрзаног економског заостајања, о чему уверљиво сведочи податак да је 2005. немачки БДП био мало већи од кинеског, док је кинески данас барем четири пута већи од немачког, па до „све дубље спирале конфликта“ између Варшаве и Брисела око владавине права.

Пољска је, описује „Политико“, „заиграла руски рулет с Европском унијом“, тако што је њен Уставни суд пресудио да неке ЕУ одредбе нису сагласне са Уставом Пољске.

Овај конфликт, указује Меркелова, „задире у само срце дебате о питању шта треба да буде у надлежности ЕУ, а шта да остане у надлежности националних држава“.

„Ударено је на сам правни темељ наше Уније... Никада до сада Унија није била тако радикално доведена у питање“, драматично оцењује председник Европског парламента Давид Сасоли. Европска комисија, пише „Фајненшел тајмс“, „зарекла се да ће узвратити Варшави, а лидери чланица изразили су снажну подршку таквом ставу“.

Председник Француске Емануел Макрон претећи саопштава да очекује „конкретне акције пољске владе ако хоће да избегне примену свих инструмената притиска које имамо на располагању“, на истом трагу и холандски премијер Марк Руте поручује да „морамо да будемо оштри“, а њихов пољски партнер, премијер ове земље Матеуш Моравјецки, узвраћа пркосно: „Нећемо попустити пред овом уценом.“

Све је спремно за „нову фундаменталну кризу блока који се још бори с последицама брегзита“, констатује агенција „Ројтерс“, а таквом утиску додатно доприносе и најаве из Немачке да ће будућа влада социјалдемократа, либерала и Зелених бити мање попустљива према Пољској (и Мађарској). Катарина Барли, тренутна потпредседница Европског парламента и једна од водећих личности СПД-а, у „Шпиглу“ објављује да је „приступ Меркелове — а то су дијалог, изградња мостова и избегавање конфронтације — застарео“ и најављује: „Нова немачка влада сагласиће се да је дијалог важан, али, у овом случају то није довољно... Потребне су нам чвршће мере.“

Какве ће чвршће мере бити предузете против Пољске и осталих непослушних чланица Европске уније и какву ће реакцију то изазвати? Ко ће наследити Ангелу Меркел на месту неформалног предводника Европске уније? И шта ће све то значити за њену „стратешку аутономију“, о којој као да се говори више него што се на њеном остваривању заиста и ради?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић и Милош Јовановић, доцент на Катедри за међународно право и међународне односе на Правном факултету у Београду.

А опет, напомиње Милош Јовановић, „ни лидери много већег формата од Ангеле Меркел не би показали више успеха у решавању криза с којима се ЕУ у ових 16 година њене владавине суочила. Те кризе су много дубље, системске природе и превазилазе моћ било ког политичара... ЕУ је упала у кризу самог модела својих интеграција, а на то су се поврх свега сад надовезале и идеолошке разлике у схватању људских права и традиционалних вредности између источних и западних чланица. Ниједан политичар, па ни Ангела Меркел, није у стању да се избори с тим. А поготово то неће поћи за руком француском председнику Емануелу Макрону, који решење проблема евроинтеграција види у још дубљем интегрисању — иако је управо то и довело до бројних проблема с којима је ЕУ данас суочена“.

„Ангела Меркел била је прагматичан политичар који не воли било какав ризик“, додаје Мирослав Стојановић.

„Зато се и није усуђивала да предузме радикалне кораке у реформисању ЕУ када је то било потребно. И можда је баш таквим својим ставом она допринела да поједини проблеми буду само заташкавани, а тиме и нагомилавани, али не и решавани.“

А сада су, после одлуке суда у Варшави, ти нерешени проблеми, практично, експлодирали.

„Одлуком свог Уставног суда, којом је националном законодавству Пољске дат примат у односу на прописе ЕУ, Варшава је ударила у саме темеље ЕУ. Европска уније преко тога не може олако да пређе, јер је у питање доведен принцип примата европског права над националним, који је успостављен још 1964. године и од тада је општеприхваћен. То је једини начин на који Унија и може да функционише. Ако нема тога, нема ни Европске уније — јер било ко онда може да не поштује било коју одлуку ЕУ. Зато Брисел и нема избора и мора да удари на Варшаву“, објашњава Милош Јовановић.

С друге стране, међутим, скреће пажњу Мирослав Стојановић, „због историјског наслеђа, деликатан је однос Немачке и Пољске и зато је Меркелова и покушала да умири сукоб у који је Варшава ушла с Бриселом. Ни са доласком нове гарнитуре на власт политика не би требало драстично да се промени, али, буду ли Зелени добили место шефа дипломатије у новој влади као што се очекује, треба очекивати заоштравање, како у односу на Русију и Кину, тако и према Пољској и Мађарској, у име људских права која су претворена у својеврсну религиозну догму — иако ће тиме бити повећан ризик од цепања ЕУ“.

Управо о том страху Берлина пише и „Фајненшел тајмс“, цитирајући немачке званичнике који кажу да „Меркелова брине да би потези Европске уније могли да продубе конфронтацију с Пољском, уз потенцијал да то доведе до катастрофалних последица. „Не желимо да се кроз 10 година осврнемо на ово време и да кажемо да је то био тренутак у коме смо гурнули Пољску ка изласку из Европске уније“, каже један од немачких званичника.

„Реч је о структурним проблемима из којих ЕУ сама неће моћи да изађе, а нико јој са стране неће помоћи да то учини. Ово је ситуација из које нема доброг излаза. Плашим се да Европа, као Стари континент, сад заиста постаје стара у сваком смислу те речи...“, закључује Милош Јовановић.