Истражујемо: Шта се српским возачима више исплати – бензинци или дизелаши којима се у ЕУ црно пише

Међутим, ако би се посматрала само куповина нових аутомобила у салонима, возила на бензин су значајније траженија од оних на „нафту“.

У Србији је регистровано 2.164.818 путничких аутомобила, а просечна старост четвороточкаша који гази српске друмове је 17,3 године. Због времешног возног парка, значајно каскамо за развијеним државама, где се возилима на дизел погон – црно пише.

Популарни „дизелаши“ су последњих година широм Европе на „црним листама“. Због екологије старијим моделима чак је забрањен улазак у неке градове (највише у Немачкој). Развој турбобензинских мотора и њихов великих напредак одиграли су улогу у паду популарности „дизелаша“. Лагано, на тржиште се пробијају хибридна и возила на електро-погон.

Према подацима Републичког завода за статистику, у првих шест месеци ове године у Србији је купљено 88.640 аутомобила. Плаћен је 11.244 нов аутомобил (из салона), док се на друмовима појавило и 77.396 половних возила увезених из иностранства. Анализа РСЗ и сајта Половни аутомобили се поклапају. Понуда половних аутомобила са дизел погоном већа је од понуде половњака на бензин. С друге стране, понуда нових „бензинаца“ већа је од понуде нових „дизелаша“.

„У првој половини 2021. године чак 69 одсто купаца половњака определило за дизел мотор, док је бензин изабрало 28 одсто. Са друге стране, ситуација је готово супротна код купаца нових аутомобила. Више од 60 одсто њих изабрало је бензин, а 24 одсто аутомобил са дизел погоном“, прича Романа Ранковић из „Половних аутомобила“, наводећи да су овакви подаци уско повезани и са понудом на нашем тржишту.

У Србији због нижег стандарда, „дизелаши“ су и даље омиљени аутомобили. Старија дизел-возила значајно мање троше горива од својих вршњака које покреће бензински мотор.

„Љубав према дизелашима је дух из прошлости. Доминација је почела деведесетих када „голф два“ био најраспострањенији ауто, у који си могао да сипаш свашта, чак и јестиво уље, а он би без проблема могао да се вози", за Спутњик прича Миладин Кнежевић, аутомеханичар „Бањица-ауто“.

Према његовим речима, слика се из године у годину мења. Цене бензина и дизела су готово изједначене, а трошкови одржавања су на страни бензинаца.

Власници четвороточкаша који су прешли преко 200.000 километара, честе су муштерије у механичарским радионицама. А како мајстори наводе, код возила која су прешла преко 100.000 километара – ништа не сме да вас изненади.

Пре неколико деценија „нафта“ је била значајније јефтинија од „супер“ горива. У међувремену произвођачи енергената, као и фабрике аутомобила су напредовале да би се прилагодиле све оштријим еколошким стандардима.

„Нафтна индустрија има обавезу да одговори захтевима све строжих стандарда због чега су на путу од ЕУРО1 до ЕУРО 6 стандарда у рафинеријама уложена за друге привредне гране незамисливо велика средства. Подсетићу само да је максимални удео сумпора у дизелу „Д2“ био 2.000 ппм, а у данашњем евродизелу је 10 ппм. Продаја дизела „Д2“ у Србији је престала 2013. године“, за Спутњик наводи Томислав Мићовић, генерални секретар УНКС-а.

Према његовим речима, одувек је постојала разлика међу моторним горивима у нивоу емисије загађујућих материја.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије наглашава се данас подстицаји дају за возила са смањеним нивоом емисије гасова са ефектом стаклене баште, па овај критеријум донекле мења редослед на листи доступних моторних горива. Када су у питању возила на електрични погон, треба бити обазрив у израчунавању позитивних ефеката.

„У првом реду ако је удео електричне енергије произведен из фосилног горива, угља на пример, велик, тада ће наша електровозила и даље покретати електрична енергија, али ће примарно порасти производња и спаљивање угља. Нешто смо постигли, градови пуни електро возила ће имати чистији ваздух, али смо то загађење изместили у термоелектране које ће у ваздух избацити далеко више загашујућих материја и гасова са ефектом стаклене баште“, закључује Мићовић.