00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Истражујемо: Шта се српским возачима више исплати – бензинци или дизелаши којима се у ЕУ црно пише

© Sputnik / Миленко Ковачевић / Аутомеханичарска радионицаАутомеханичарска радионица
Аутомеханичарска радионица - Sputnik Србија, 1920, 30.10.2021
Пратите нас
У Србији на једног новорегистрованог „бензинца“ долази чак 2,4 аутомoбила на дизел погон. Оваква разлика у корист „дизелаша“ је због либералног увоза половних возила из иностранства - за само 800 евра може да се купи четворточкаш из 2004. године.
Међутим, ако би се посматрала само куповина нових аутомобила у салонима, возила на бензин су значајније траженија од оних на „нафту“.
У Србији је регистровано 2.164.818 путничких аутомобила, а просечна старост четвороточкаша који гази српске друмове је 17,3 године. Због времешног возног парка, значајно каскамо за развијеним државама, где се возилима на дизел погон – црно пише.
Популарни „дизелаши“ су последњих година широм Европе на „црним листама“. Због екологије старијим моделима чак је забрањен улазак у неке градове (највише у Немачкој). Развој турбобензинских мотора и њихов великих напредак одиграли су улогу у паду популарности „дизелаша“. Лагано, на тржиште се пробијају хибридна и возила на електро-погон.
© Sputnik / Миленко КовачевићКуповина аутомобила по врстама погонских горива
Куповина аутомобила по врстама погонских горива - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2021
Куповина аутомобила по врстама погонских горива
Према подацима Републичког завода за статистику, у првих шест месеци ове године у Србији је купљено 88.640 аутомобила. Плаћен је 11.244 нов аутомобил (из салона), док се на друмовима појавило и 77.396 половних возила увезених из иностранства. Анализа РСЗ и сајта Половни аутомобили се поклапају. Понуда половних аутомобила са дизел погоном већа је од понуде половњака на бензин. С друге стране, понуда нових „бензинаца“ већа је од понуде нових „дизелаша“.
„У првој половини 2021. године чак 69 одсто купаца половњака определило за дизел мотор, док је бензин изабрало 28 одсто. Са друге стране, ситуација је готово супротна код купаца нових аутомобила. Више од 60 одсто њих изабрало је бензин, а 24 одсто аутомобил са дизел погоном“, прича Романа Ранковић из „Половних аутомобила“, наводећи да су овакви подаци уско повезани и са понудом на нашем тржишту.
© Фото : Половни аутомобилиКуповина нових и половних аутомобила 2021.
Куповина нових и половних аутомобила 2021. - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2021
Куповина нових и половних аутомобила 2021.

Мајстори кажу – дизелаши иду у прошлост

У Србији због нижег стандарда, „дизелаши“ су и даље омиљени аутомобили. Старија дизел-возила значајно мање троше горива од својих вршњака које покреће бензински мотор.
„Љубав према дизелашима је дух из прошлости. Доминација је почела деведесетих када „голф два“ био најраспострањенији ауто, у који си могао да сипаш свашта, чак и јестиво уље, а он би без проблема могао да се вози", за Спутњик прича Миладин Кнежевић, аутомеханичар „Бањица-ауто“.
Према његовим речима, слика се из године у годину мења. Цене бензина и дизела су готово изједначене, а трошкови одржавања су на страни бензинаца.
„Дизелаши су данас пуни електронике, дизни, осетљиви су на прљаво гориво. Значајно треба више новца за одржавање, јер нова возила имају пливајући замајац, турбине, а то су скупи делови за које треба издвојити и по неколико стотина евра“, наводи Кнежевић.
Власници четвороточкаша који су прешли преко 200.000 километара, честе су муштерије у механичарским радионицама. А како мајстори наводе, код возила која су прешла преко 100.000 километара – ништа не сме да вас изненади.
© Sputnik / Лола ЂорђевићСабраћај у Београду
Сабраћај у Београду - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2021
Сабраћај у Београду

Строжи еколошки услови утицали на произвођаче

Пре неколико деценија „нафта“ је била значајније јефтинија од „супер“ горива. У међувремену произвођачи енергената, као и фабрике аутомобила су напредовале да би се прилагодиле све оштријим еколошким стандардима.
„Нафтна индустрија има обавезу да одговори захтевима све строжих стандарда због чега су на путу од ЕУРО1 до ЕУРО 6 стандарда у рафинеријама уложена за друге привредне гране незамисливо велика средства. Подсетићу само да је максимални удео сумпора у дизелу „Д2“ био 2.000 ппм, а у данашњем евродизелу је 10 ппм. Продаја дизела „Д2“ у Србији је престала 2013. године“, за Спутњик наводи Томислав Мићовић, генерални секретар УНКС-а.
Према његовим речима, одувек је постојала разлика међу моторним горивима у нивоу емисије загађујућих материја.
„Течни нафтни гас и компримовани природни гас већ годинама се користе у саобраћају код држава које воде мудру еколошку политику. Оне деценијама уназад фаворизују употребу ових горива у густо насељеним срединама и у националним парковима“, наводи Мићовић.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије наглашава се данас подстицаји дају за возила са смањеним нивоом емисије гасова са ефектом стаклене баште, па овај критеријум донекле мења редослед на листи доступних моторних горива. Када су у питању возила на електрични погон, треба бити обазрив у израчунавању позитивних ефеката.
© Фото : Удружење нафтних компанија Србије Структура укупне потрошње моторних горива 2019. и 2020.
Структура укупне потрошње моторних горива 2019. и 2020. - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2021
Структура укупне потрошње моторних горива 2019. и 2020.
„У првом реду ако је удео електричне енергије произведен из фосилног горива, угља на пример, велик, тада ће наша електровозила и даље покретати електрична енергија, али ће примарно порасти производња и спаљивање угља. Нешто смо постигли, градови пуни електро возила ће имати чистији ваздух, али смо то загађење изместили у термоелектране које ће у ваздух избацити далеко више загашујућих материја и гасова са ефектом стаклене баште“, закључује Мићовић.
Саобраћајна гужва на Газели - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2021
ЕКОНОМИЈА
Спутњик истражује: Прети ли Србији саобраћајни колапс — годишње на друмовима још 50.000 нових возила
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала