Претходно је „Комерцијалну банку“ и у Србији и у региону, купила словеначка банка НЛБ, а слична спајања у претходном периоду у Србији смо виђали много пута.
Прошле године имали смо 47 банака, а данас 25. У таквој ситуацији увек је често питање шта ће бити са клијентима и рачунима грађана. У овом конкретном случају то се питају и клијенти „Комерцијалне банке“ у Републици Српској, али неретко и укупно око милион клијената у „Поштанској штедионици“.
Са оваквим трансакцијама, и теоретски и практично, банка купује сва права и обавезе. Дакле, када једна банка преузме другу или када се припоје, преузимају се и сва права која има та банка, али и све њене обавезе. Уговори који су потписани до тог тренутка не трпе никакве измене. У преводу, камате и на кредите и на штедњу остају исте, као и сва права и обавезе које сте претходно потписали, преноси Блиц бизнис.
Оно што је најважније јесте да клијенти банке треба да прате обавештења јер могу да се промене неке техничке ствари, али и о томе ће банка наћи начин да вас обавести.
Биће још спајања
Хасан Ханић, професор Београдске банкарске академије очекује нова спајања.
„Очекујем да се наставе процеси интеграције и укрупњавања на српском тржишту, с обзиром на то да банке са већим капиталом имају изразите предности у односу на оне са мањим. Процене показују да је број банака у односу на наш број становника али и БДП изнад оптималног, па очекујем у наредном периоду даље интеграције. Оно што је битно то је да се у тим процесима не дозволи да нека банка стекне доминантан положај на банкарском тржишту, што по правилу води ка повећају цене производа и услуга“, рекао је недавно Ханић.
На питање који би био оптималан број банака на српском тржишту, професор Ханић каже:
„Када говоримо о оптималном броју банака на српском тржишту, он је прилично статистички и технички. Треба узети и неке квалитативне факторе, мрежу и још неке чиниоце. По мом мишљењу, у овој фази развоја, то је од 20 до 22 банке.“