Он поручује да ће Минск и Москва оштро реаговати на милитаризацију региона.
Миграциона криза на западној граници Белорусије почела је у пролеће 2021. године. Крајем маја, након увођења санкција Минску, Александар Лукашенко је изјавио да западне земље треба самостално да врше контролу над токовима илегалних миграната на својим границама.
Након тога, Литванија, Летонија и Пољска су пријавиле пораст броја приведених нелегалних миграната на граници са Белорусијом. Ове земље оптужиле су Минск да је изазвао миграциону кризу, што белоруске власти одлучно негирају. Истовремено, Лукашенко, међутим, не крије да Минск више не намерава да обуздава проток илегалних имиграната у земље ЕУ, јер због санкционих ограничења Запада, како каже, та земља нема „ни новца ни снаге“ за то.
Мигрантска криза
Председник Белорусије је у августу чак оптужио Пољску за распиривање пограничног конфликта у ком је нарушена граница према Белорусији.
„Неколико десетина, а можда стотина Авганистанаца кренуло је преко Белорусије на Запад. Запад их је и позвао и обећао да ће да их прими. Шта су Пољаци урадили: пронашли су на територији Пољске педесетак миграната који су признали да су кренули у Немачку и под претњом оружја натерали их да дођу баш на границу са Белорусијом“, устврдио је Лукашенко крајем августа на ванредној седници Савета за колективну безбедност ОДКБ, посвећеној ситуацији у Авганистану.
Он је нагласио да мигранти не желе да остану у Белорусији, већ покушавају да се домогну Западне Европе:
„Наравно да су кренули за Немачку. Па не желе они да остану у Белорусији“, констатовао је Лукашенко.
Занимљиво је да Варшава за ситуацију са мигрантима на граници с Белорусијом кривицу приписује не само Минску, већ и Москви. Министар одбране Пољске Мариуш Блашчак прилив нелегалних имиграната на пољско-белоруску границу описао је у августу као „прљаву игру Лукашенка и Кремља“. Он је такође додао да границу штити погранична служба са више од 900 војника.
Почетком септембра пољски Сејм подржао је увођење ванредног стања на територијама које се граниче са Белорусијом, а 30. септембра председник Анџеј Дуда потписао је указ о његовом продужењу на 60 дана.
Милитаризација границе
Русија је такође скренула пажњу на јачање војног присуства на западним границама Савезне државе. Министар одбране Сергеј Шојгу је 20. октобра на састанку заједничког колегијума војних ресора Русије и Белорусије изјавио да НАТО јача војну инфраструктуру у овом региону.
„Оклопна бригада копнених снага САД и четири мултинационалне батаљонске тактичке групе распоређене су у Пољској и балтичким државама. Штабови коалиционих дивизија Алијансе формирани су у Румунији, Пољској и Летонији. Капацитет лучке и аеродромске инфраструктуре се повећава“, изјавио је Шојгу.
Према његовим речима, број примарно ангажованих снага НАТО-а у том региону је скоро удвостручен — са 25 на 40 хиљада војника.
„Вашингтон распоређује противракетне комплексе ‘Иџис Ашор’ у Румунији и Пољској. Истовремено, универзалност њихових лансера омогућава да се уз противракетна средстава користе и крстареће ракете ‘Томахавк’ и перспективна ударна средства које је развио Пентагон", истакао је министар одбране.
Руски политиколози сматрају да белоруске власти објективно процењују ситуацију на својој западној граници.
Мигранти окружени пољским војницима на граници Пољске и Белорусије
© AP Photo / Czarek Sokolowski
„Пољска се све више милитаризује, набавља америчку опрему. Недавно је објављено да та земља жели да купи 250 тенкова ‘Абрамс’ и да их пребаци на границу са Белорусијом. Наравно, ово представља претњу за Минск и за Савезну државу у целини“, каже за РТ војни стручњак Виктор Литовник, пуковник у пензији. Он примећује да се слични процеси одвијају и у балтичким земљама.
„Не само Пољска, већ и друге земље НАТО — Литванија, Летонија, Естонија — редовно изводе вежбе на граници са Белорусијом и Русијом, а пољска штампа објављује сценарије напада на Белорусију и Калињинградску област, објашњавајући како најбоље пробити систем противваздушне одбране Калињинградске области, Белорусије, како проћи кроз коридор Сувалки и слично“, указује аналитичар.
Све ово је, напомиње Литовкин, део кампање притиска на Минск и Москву и, наравно, утиче на расположење белоруског руководства.
„Александар Лукашенко је потпуно у праву када каже да Минск мора да буде у стању приправности и да се такође узда у помоћ Русије“, каже експерт, констатујући да је ситуација на граници напета.
„Може бити и провокација, поготово што Пољаци терају избеглице назад у Белорусију, при чему их Белоруси не шаљу ни у Литванију ни у Пољску, него сами мигранти желе да иду у те државе, јер им је одатле лакше да дођу до Шведске, Финске, Немачке. А сваки пуцањ може бити фитиљ за веома озбиљну војну провокацију на граници“, коментарише аналитичар.
Сличног мишљења је и члан руске Академије војних наука Андреј Кошкин.
„Сведоци смо да чланице НАТО једнострано и веома активно заоштравају ситуацију на граници Савезне државе“, каже Кошкин. Према његовом мишљењу, паралелно са континуираним преусмеравањем САД ка пацифичком региону, Вашингтон може да задржи и притисак на Русију и њеног савезника Белорусију, дајући такав задатак Варшави.
„У том контексту, мигранти могу да послуже као аргумент за јачање војног присуства, посебно дуж граница Русије. Па су тако сада пребацили тенкове, наводно за борбу против нелегалних имиграната — ово, наравно, звучи смешно, али они решавају и друге задатке, градећи инфраструктуру да би успоставили додатни центар моћи у Европи“, наглашава Кошкин.