Извештај о стању климе за 2021. СМО истиче да се свет мења пред нашим очима, рекао је генерални секретар УН Антонио Гутиереш.
Најтоплије године у историји, екстремно време као нова норма
Студија открива да ће последњих седам година, укључујући и ову, вероватно бити најтоплије у историји, док убрзани раст нивоа мора достиже нове рекорде, пише „Гардијан“
Пратећи пораст температура гура планету у неистражену територију, са растућим утицајем широм планете, каже се у извештају.
„Од дубина океана до врхова планина, од глечера који се топе до немилосрдних екстремних временских догађаја, друштвене заједнице и екосистеми широм планете се уништавају“, рекао је Гутиереш.
Он је додао да су научници јасни, а да је сада на светским лидерима да то буду у својим акцијама како би „заштитили будућност и сачували човечанство“.
„Екстремни догађаји су нова норма“, рекао је генерални секретар СМО Петери Талас и додао да је климатска конференција УН у Глазгову, позната као ЦОП26 „прилика да се вратимо на стазу“..
Талас је набројао и неке екстремне временске догађаје који су се одиграли ове године:
Падала је киша, а не снег, први пут у историји током врхунца леденог покривача на Гренланду
Топлотни талас у Канади и суседним деловима САД донео је температуре близу 50 степени Целзијуса
Долина смрти у Калифорнији достигла је температуру од 54,4 степена Целзијуса током једног од неколико топлотних таласа
У Кини је у току неколико сати пала количина кише која иначе падне у току неколико месеци
Делове Европе погодиле су велике поплаве
Суптропске делове Јужне Америке погодила је друга сушна година заредом
Поплава у Немачкој
© AP Photo / Michael Probst
У Глазгову ће се окупити 120 светских лидера, а уочи тог састанка, извештај СМО указује на глобалне опасности.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш подвлачи да је глобално загревање недвосмислено изазвано људским активностима.
Емисија гасова стаклене баште расте
Према извештају СМО, планета ће 2030. бити суочена са емисијом гасова стаклене баште која је већа за 16 одсто, уместо да буде мања за 45 одсто, што је циљ који су научници поставили како глобални просек температуре не би порастао више од 1,5 степен. Планирана производња фосилних горива, главни узрок климатских проблема, далеко превазилази те лимите, па би планета могла да се суочи са порастом температуре од чак 2,7 степени у просеку.
Електрана у Немачкој
© AP Photo / Martin Meissner
Извештај СМО показује да је у протекле две деценије глобални раст температуре био већи од један степен у односу на прединдустријски ниво. То је први пут да су двадесетогодишње температуре премашиле тај праг од 1850. године, од када су почела бележења.
Ниво гасова стаклене баште у 2020. години оборио је рекорд, упркос локдаунима због пандемије, наводи се у извештају СМО.
Ниво мора достигао нови максимум
Више од 90 одсто топлоте због ефекта стаклене баште „упијају“ океани, а извештај СМО показује да је и њихова температура достигла рекордне нивое. Такође, океани упијају око четвртине емисије угљеника, па је њихова киселост највећа у последњих 26.000 година.
Према студији, глобални ниво мора порастао је на нови максимум 2021. године.
Просек раста нивоа мора од 1993. до 2002. био је 2,1 милиметар, док је од 2013. до 2021. то било двоструко више, чак 4,4 милиметра, највише због топљења глечера и леденог покривача.
У извештају се наводи и да су забележени температурни рекорди у 2021. Тако је измерених 54,4 степена Целзијуса у Долини смрти у Калифорнији највише од 1930. године, док је 48,8 степени измерених на Сицилији у августу европски рекорд.