Када легнемо у кревет и почнемо да тонемо у сан, улазимо у прву, лагану фазу. После тога смо у дубоком сну. У овој фази, наше тело се регенерише, опуштају се мишићи и кости и имунитет расте. Тек када смо у дубоком сну, стижемо до РЕМ фазе. Током ове фазе наш мозак је изразито активан и тада сањамо.
Наше се тело највише регенерише управо у РЕМ фази и од ње зависи да ли смо наспавани и сутрадан фокусирани. У РЕМ фазу улазимо 90 минута од успављивања и она се понавља у циклусима неколико пута у току спавања. Када нас аларм ујутру буди, најчешће смо на крају последње РЕМ фазе.
Одлагањем аларма збуњујемо и организам и тело
Када одложимо аларм и поново заспимо, враћамо се у РЕМ фазу, коју сада прекидамо на средини циклуса, после девет минута новим алармом. Због тога нас то одлагање исцрпљује и осећамо се још уморније, поспаније и дезоријентисано.
Ако смо легли у неко пристојно време, јутарњи аларм је у сагласности са нашим унутрашњим сатом, што значи да смо се наспавали и одморили. Али када одложимо буђење, збуњујемо и организам и тело које не зна да ли да спава или да се буди.
Истраживања показују да недељу дана одлагања аларма повећава ниво стреса, слаби имунитет и повећава ризик од запаљенских процеса.
Оних два или три пута по девет минута којима себе частимо, временом још скупље плаћамо. Када смо под стресом теже се фокусирамо, постајемо све више нервозни и раздражљиви. Онда смо подложнији прехладама, срчаним обољењима, канцеру.
Одлазак на спавање минимум седам сати пре буђења и редовним вежбањем смањује се навика одлагања устајања. Читање неког романа, топла купка или чај од матичњака као и све што нас умирује помоћи ће да лепше и спокојније заспимо, пренео је портал „Биз лајф“.
Касни еспресо или скроловање по друштвеним мрежама само ће удаљити сан од нас.