Извештај наглашава да нису сва спавања једнака и да начин на који се завршава ноћни сан може да буде показатељ општег благостања.
Истраживање сугерише да одлагање аларма ремети РЕМ фазу сна односно ресторативно стање сна, казала је докторка Рина Мехра, директорка кливлендске клинике.
Сваке ноћи пролазимо кроз две основне врсте спавања, РЕМ (Рапид Ај Мувмент) и не-РЕМ спавање. Национални институт за неуролошке поремећаје и мождани удар описује не-РЕМ спавање као кретање кроз три фазе:
Фаза 1: Када прелазите из будности у сан
Фаза 2: Када уђете у лагани сан
Фаза 3: Када уђете у најдубљи ниво сна за најдуже раздобље.
Због фазе 3 ујутро се осећате потпуно освежено, преноси МСН.ком.
Са друге стране, РЕМ фаза наступи око 90 минута након што заспите.
"Очи вам се брзо померају с једне на другу страну иза затворених капака", објашњавају стручњаци с института.
"Ваше дисање постаје брже и неправилно, а пулс и крвни притисак повећавају се готово до нивоа буђења. Већина вашег сањања догађа се током РЕМ спавања, иако се нека могу догодити и у не-РЕМ фази. Мишићи руку и ногу постају привремено парализовани, што вас спречава да остварите своје снове", наводи се у истраживању.
Ту долази до проблема с одлагањем аларма - током уласка и изласка из РЕМ фазе сна. Уз већ повишен ниво будности, нарушавање овог сна алармом у интервалима од 10 минута може да проузрокује повишен крвни притисак и убрза откуцаје срца, док је интервал прекратак да омогући миран сан.
Како упозорава британска Национална здравствена служба, недовољно миран сан временом може да допринесе гојењу, кардиоваскуларним болестима, високом крвном притиску, ослабљеном имунолошком систему и дијабетесу.
