Према важећим правилницима, пљескавице би требало да садрже млевено месо и со, без додатака, истиче Тамара Бошковић из Управе за ветерину.
"Пљескавица увек има животињско месо и друге делове животиње, ништа друго. Осим можда соје. Често су произвођачи склони додацима, али они нису небезбедни. Само не доприносе квалитету који ми очекујемо и плаћамо", каже за Прву телевизију Бошковићева.
Она додаје да је било пријава грађана који су се жалили на страна тела, паразите и непријатан мирис мирис меса, иако је то, како каже, редак случај.
Иако инспектора који контролишу квалитет меса нема довољно, Бошковићева каже да се ради процена ризика, па се контролишу ризични субјекти, док велики ланци имају своје системе самоконтроле.
Најбитнији критеријуми за разликовање меса које садржи препоручену количину масноће и оног које садржи сојино или кромпирово брашно, јесу структура, боја, па тек онда мирис.
"Месо би требало да буде зрнасто. Ако личи на паштету значи да је самлевено и има брашна. Добро месо би требало да буде црвене боје, светлије месо има додатке", каже кувар Милан Стојановић, али истиче да и боја може да завара јер се месо "фарба".
Основни параметри за квалитет меса су протеински и аминокиселински састав меса, каже проф Др Витомир Видовић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Он тврди да замрзнута меса мењају своју микробиолошку вредност и негативно утичу на здравље људи.
Објашњавајући како да препознамо које месо је одмрзнуто па стављено у продају, Видовић каже да таква меса брзо оксидирају.
"Замрзнута меса мењају микробиолошки састав и вредност. Ако се одмрзну могу да остану дан у извозима, али брзо морају да се шаљу у прераду. Од тога настају саламе, виршле, кобасице, пљескавице, итд", каже Видовић, а преноси Б92.