НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Да ли је ванземаљска интелигенција заправо вештачка: Нова теорија познатог астрофизичара

Има ли интелигентног живота у свемиру, питање је о ком се расправља вековима. Ако га има, живимо у времену када нам се повећавају шансе да га нађемо уз помоћ радио-телескопа. Ако успемо у томе, вероватно то неће бити „мали зелени“, већ су веће шансе да то буде вештачка интелигенција, нова је теорија познатог космолога и астрофизичара Мартина Риса.
Sputnik
„Претпоставимо да постоје друге планете где је живот настао и на којима је прошао нешто налик Дарвиновој теорији еволуције (што не мора да буде случај. Чак и тада, мало је вероватно да се напредак интелигенције и технологије догодио истом брзином као на Земљи. Ако значајно касни, онда та планета не би одавала знаке живота нашим радио-телескопима. Међутим, на звездама које су старије од нашег Сунца, живот се развио можда пре милијарду или више година“, пише Рис, који је био председник британске академије наука и професор на више универзитета, као што су Кембриџ, Сасекс, Империјал колеџ, Кингс колеџ...

Вештачка интелигенција могла би да надвлада природну

Рис у ауторском тексту у „Коверзејшну“ пише да људска технолошка цивилизација датира од пре хиљаду година, док „може проћи само век или два пре него што људе, сачињене од органских материја, надвлада или превазиђе неорганска интелигенција, односно вештачка интелигенција“.
„Снага компјутерских процесора се већ експоненцијално повећава, што значи да ће вештачка интелигенција у будућности можда моћи да користи много више података него данас. Следствено томе, она би могла постати експоненцијално паметнија, надмашујући општу људску интелигенцију. Можда би полазна тачка била да се побољшамо генетском модификацијом у комбинацији са технологијом – стварањем киборга са делимично органским и делом неорганским деловима. Ово би могла да буде транзиција ка потпуно вештачкој интелигенцији“, наводи Рис.
Вештачка интелигенција би можда чак могла да еволуира, много брже него што је еволуција трајала по Дарвиновој временској скали од милијарду година, наводи британски астрофизичар.
„Органска људска интелигенција би тако могла да буде само кратак међупериод у нашој „људској историји“ пре него што би машине преузеле доминацију. Дакле, ако је ванземаљска интелигенција еволуирала на сличан начин, мало је вероватно да бисмо је „ухватили“ у кратком периоду времена када је још била отелотворена у биолошком облику. Ако бисмо открили ванземаљски живот, било би много вероватније да он буде електронски него од крви и меса - а можда чак ни не борави на планетама“, истиче Рис.
Због тога бисмо морали да поново тумачимо Дрејкову једначину, успостављену 1960. године како би се проценио могући број цивилизација у Млечном путу са којима бисмо могли потенцијално да комуницирамо. Та једначина укључује различите претпоставке, као што је колико планета има, али и колико дуго је цивилизација у стању да шаље сигнале у свемир, што је процењено на између 1.000 и 100 милиона година.
„Али, животни век органске цивилизације може бити највише један миленијум, хиљаду година, док би њена електронска варијанта могла да траје милијардама година. Ако ово укључимо у Дрејкову једначину, чини се да можда постоји више цивилизација него што смо мислили, али да би већина њих била вештачка. Можда бисмо чак могли да поново размислимо о термину „ванземаљске цивилизације“. „Цивилизација“ подразумева друштво појединаца. Насупрот томе, ванземаљци могу бити јединствена интегрисана интелигенција“, тврди британски научник.
И ако примимо сигнал из свемира највероватније нећемо моћи да декодирамо
Уколико би наша потрага радио-телескопима успела да „ухвати“ ванземаљски сигнал, мало је вероватно да ће то бити поруке које се могу декодирати, сматра Рис и објашњава да би тај сигнал могао да буде „споредни продукт, или чак квар, неке супер сложене машине далеко изван нашег разумевања“.

Немамо појма шта је у свемиру

Додаје да би се поред праћења електромагнетног спектра, требало јасно истражити све таласне опсеге, укључујући оптичке и рендгенске, јер „немамо појма шта је у свемиру“.
„Уместо да само слушамо радио сигнале, требало би да будемо на опрезу и када су у питању други докази неприродних појава или активности. То укључује вештачке структуре изграђене око звезда да апсорбују њихову енергију (Дајсонове сфере) или вештачки створене молекуле, као што су хлорофлуороугљеници – нетоксичне, незапаљиве хемикалије које садрже угљеник, хлор и флуор – у атмосфери планете. Ове хемикалије су гасови стаклене баште који се не могу створити природним процесима, што значи да би могле бити знак „тераформирања“ (промена планете да би постала погоднија за живот) или индустријског загађења“, каже Рис.
Према његовом мишљењу, вредна је расправе и теза да би се за ванземаљском интелигенцијом могло трагати чак и у нашем Сунчевом систему.
„Иако вероватно можемо да искључимо посете врста налик људима, постоје и друге могућности. Ванземаљска цивилизација која је савладала нанотехнологију можда је пренела своју интелигенцију на минијатурне машине, на пример. Тако би могла да нападне друге светове, или чак астероидне појасеве, са ројевима микроскопских сонди“, наводи космолог..
Ако би људска цивилизација и успела да прими радио-поруку из свемира коју је могуће декодирати, питање је која би намера супер-интелигентног пошиљаоца била, каже Рис.

Да ли ће из свемира стићи експанзионисти

„Замислите само шароликост мотива, идеолошких, финансијских, религијских, који су покретали људску врсту у прошлости. Дакле, ти пошиљаоци могу да буду мирни и радознали. Чак могу бити и мање наметљиви, удаљавати се од било које звезде јер им је, на пример, лакше да размишљају на ниским температурама, или чак могу хибернирати милијардама година док не постане хладније. Али они би могли да буду и експанзионистичка врста, а чини се да је то очекивање већине оних који су размишљали о будућности цивилизација“, пише Мартин Рис.
Како универзум еволуира, интелигентне врсте могу постати недокучиво паметне, чак толико да би могле да искористе целокупну енергију галаксије, каже британски научник.
Да ли ће у будућности сви атоми да се споје у организам галактичких размера
„То може бити кулминација дугорочног тренда да живи системи постају све сложенији. У тој фази, сви атоми који су некада били у звездама и гасу могли би да се трансформишу у џиновски организам галактичких размера. Неки аутори научне фантастике предвиђају инжењеринг звезданих размера за стварање црних рупа и црвоточина – мостова који повезују различите тачке у простор-времену и теоретски пружају пречице за свемирске путнике. Ови концепти су далеко изнад свих технолошких могућности које можемо замислити, али не крше основне законе физике“, подвлачи астрофизичар.

Да ли живимо у симулацији реалности

Пост-људска интелигенција можда ће бити у стању да направи рачунаре са огромном процесорском моћи, а људи су већ у стању да моделирају неке прилично сложене појаве, као што је клима, наводи Рис и закључује да би „интелигентније цивилизације могле бити у стању да симулирају жива бића, са стварним свестима, или чак читаве светове или универзуме“.
„Како знамо да не живимо у таквој симулацији коју су креирали технолошки супериорни ванземаљци? Можда смо само мало забаве за неко врховно биће које води такав модел? Заиста, ако је животу предодређено да буде у стању да створи технолошки напредне цивилизације које могу да праве компјутерске програме, тамо може постојати више симулираних универзума него стварних – што чини замисливим да се налазимо у једном од њих“, каже британски научник..
Рис објашњава да ова претпоставка можда звучи чудно, али је „заснована на нашем тренутном разумевању физике и космологије“.
„Међутим, свакако треба да будемо отворени у погледу могућности да постоји много тога што не разумемо. Можда су закони које видимо и константе које меримо само „локални“ и разликују се у другим деловима универзума? То би довело до још више запањујућих могућности. На крају, физичка стварност би могла да обухвати сложености које ни наш интелект ни наша чула не могу да схвате. Неки електронски „мозгови“ могу једноставно да имају сасвим другачију перцепцију стварности, а ми можда не можемо предвидети или разумети њихове мотиве“, пише британски космолог, закључујући да је човечанство не може да процени да ли је одсуство сигнала из свемира у исто време и одсуство напредних ванземаљских цивилизација или једноставно њихова предност.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Необичан објекат у свемиру који непрестано експлодира: Нико не зна шта је, снима га кинески телескоп
Мистериозан сигнал из свемира понавља се на сваких 16 дана, научници немају објашњење
РУСИЈА
Руски експерти: У свету се води борба за етику вештачке интелигенције
Коментар