На овај зачудни јавни дијалог милијардера надовезао се још један њихов колега, Мајкл Сејлор, указујући да је „инфлација вектор који је очигледан у читавом низу производа и услуга“, али ова дискусија није ограничена само на ону страну Атлантика и само на оне који поседују више него што умеју да преброје.
„Шанел“, хлеб и путер
„Мадам инфлација“, оптужује најтиражнији немачки таблоид „Билд“ председницу Европске централне банке Кристин Лагард, која „зарађује скоро 40.000 евра месечно“ и „воли да носи луксузну одећу, укључујући ’Шанел‘“, да својом политиком јефтиног новца и све скупљих цена „топи пензије, плате и уштеђевину... нормалних људи“. Она пак у интервјуу „Шпиглу“ исказује разумевање за њихово незадовољство, јер, каже, „и сама одлазим у куповину и обраћам пажњу на развој цена. Видим да свакодневне потрепштине, као што су јогурт, хлеб или путер, постају све скупљи“.
А постаће и још скупљи, упозорио је на „перспективу инфлаторних опасности“ Јенс Вајдман, председник „Бундесбанке“, подносећи оставку на ту функцију пет година пре истека мандата.
Тренутно, инфлација је у еврозони достигла ниво од 4,1 одсто — далеко од хиперинфлације, али више него икада — док је у Немачкој, указује агенција „Ројтерс“, та бројка „још и виша и вероватно ће до краја године достићи пет одсто“.
У Америци је забележен пораст инфлације од 5,4 одсто. Пажњу ипак привлаче и подаци које износи финансијски консултант и колумниста „Гардијана“ и магазина „Форбс“ Џин Маркс: цена пластике и индустријске смоле порасла је за скоро 45 одсто, гвожђа и челика за 96,3 одсто, других грађевинских материјала и материјала за паковање робе преко 28 процената у односу на прошлу годину... „Цене су“, пише Маркс, „заправо порасле више него што влада жели да знамо. И наставиће да расту. Али пословни људи то већ знају. Само их питајте“.
Агенција „Ројтерс“ упитала је Грејема Питкетлија, финансијског директора компаније „Унилевер“, која је прошле године остварила промет од 51 милијарде евра. И он упозорава: „Очекујемо да ће инфлација следеће године бити виша него ове.“
Преливање монетарне каде
С друге стране, после „много преиспитивања“, прва дама евра Кристин Лагард саопштава да ће, истина, „инфлацији бити потребно више времена да опадне него што се раније очекивало“, али, „очекујемо да дође до олакшања током следеће године“. Сличну, требало би, умирујућу поруку шаље и америчка министарка финансија Џенет Јелен. „Не мислим“, каже, „да губимо контролу над инфлацијом... Њена стопа ће остати висока у наредној години због онога што се већ догодило, али, очекујем побољшање између средине и краја следеће године“.
Насупрот томе, „Вол стрит џорнал“ указује на разлоге због којих ће инфлација бити трајна, а не пролазна категорија. „Председник Бајден каже да смо суочени с привременим скоком цена изазваним поремећајима у ланцима снабдевања и сметњама које су саме по себи привремене“, пише лист и указује зашто се „монетарна када прелива“. У систем је између децембра 2019. и августа 2021. упумпано 5,5 билиона (хиљада милијарди) долара — „невероватан пораст од 35,7 одсто укупне суме у оптицају за само годину и по“ — уз још 5,1 билион до краја 2024. Од тога, мање од 2,5 билиона отићи ће на реални раст БДП-а и потражњу за новцем, док ће, упозорава „Вол стрит џорнал“, кусур од 8,2 билиона свеже наштампаних долара директно утицати на даљи раст цена...
А ни поремећаји у ланцима снабдевања, предвиђа „Макинзи глобални институт“, неће нестати изненада како су се појавили. „Несташице свакодневних производа постале су нова нормалност“ и „неће се окончати ускоро“, предвиђа ова глобална консултантска кућа.
Припрема јавног мњења
Шта је заправо пореметило ланце снабдевања у свету? Прети ли свету хиперинфлација какву смо ми искусили почетком деведесетих година прошлог века? И како разумети упозорење да ће се због тога све променити?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар Бранко Павловић и економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић.
„Читав систем је толико презадужен, да враћање тих дугова не може да се базира на реалном привредном расту. Једини излаз из такве ситуације представља хиперинфлација која би те дугове истопила и могуће је да сада присуствујемо медијској припреми таквог сценарија, како би се јавност уверила да је реч о неминовности“, коментарише Бранко Павловић драматична упозорења која износе милијардери Џек Дорси и Илон Маск.
„Континуирана висока инфлација доноси сталну прерасподелу богатства, из руку већине људи који живе од свог рада у корист власника капитала“, надовезује се Бојан Димитријевић и објашњава да „инфлација може да представља проблем и зато што изазива инфлациона очекивања, која после извесног времена почну сама себе да хране и да подстичу спиралу раста цена“.
Енергетска криза и празни рафови
Притом, додаје „Спутњиков“ саговорник, „ако се настави садашњи тренд енергетске кризе која је појачала и инфлаторне притиске, могло би да дође и до стагфлације“, високе инфлације пропраћене економском стагнацијом, што је још пре три месеца најавио економиста Нуријел Рубини, „Др Пропаст“, који је кризу из 2008. предвидео две године пре њеног избијања. „Високе цене енергената драматично повећавају трошкове пословања, подижу цене и обарају понуду“, опомиње Димитријевић и наглашава да му се, ипак, чини да је „садашња криза изазвана вештачки, јер нема економског оправдања за толики раст цена. Потражња за енергентима, наиме, није порасла у толикој мери да би изазвала њихову несташицу и последично повећање цена“.
А опет, „инфлација јесте стварна. Штавише, када је реч о прехрамбеним производима и енергентима, дакле, о ономе што људи масовно користе, много је виша од званичних четири или пет одсто, што је цифра која представља просек у односу на читав спектар производа и услуга. Зато су људи и нагрнули у продавнице и испразнили рафове, а нема логистике, од возача камиона надаље, која би настале несташице брзо могла да надомести... Притом и низ других фактора, попут идеологизоване енергетске политике која се одриче како угља, тако и руског гаса и нуклеарних електрана у корист обновљивих извора енергије који су на данашњем степену технолошког развоја недовољно поуздани, креирају ситуацију у којој би цене енергената у једном дужем временском периоду могле да остану на заиста високом нивоу“, напомиње Бранко Павловић и закључује: „Очигледно је да је потрошачки начин живота ударио у своје границе. Западни свет суочава се са сазнањем да непрекидни раст више није могућ и све ово што се сада догађа представља последицу погрешног концепта развоја који траје већ деценијама. Незахвално је прогнозирати шта би све из тога могло да проистекне, али, јасно је да се ситуација неће смиривати.“