Међутим, он истиче да постоји разлика када је реч о клијентима и броју покренутих спорова.
По четири тужбе за један кредит
„Колико за сада знамо реч је о 220.000 до 250.000 тужби. Број клијената који су тужили банке креће се од 50.000 до 80.000, максимално 100.000. Та разлика у броју је настала зато што су адвокати са намером повећавали број процеса, тако што су по основу једног кредита подносили чак четири тужбе“, појашњава председник УБС за часопис „Свет банкарства и инвестиција“.
Додаје да клијенти који су тужили банке морају да буду свесни узрочно-последичне везе, да онда не могу да очекују да ће добити нови кредит или дозвољени минус, преноси портал Бонитет.
„За банку свака тужба значи одвајање новца за резервисање, за банке је то трошак јер тај новац не може да буде у пласманима“, истиче Васић.
Он је изнео и податак да су износи за које су клијенти тужили банке различити, али да има неколико стотина тужби које се односе на износе испод 250 динара.
„То је очигледно интерес да би се покренула машинерија, да би се наплатили трошкови. Питање је да ли бисте ви као клијент угрозили пословни однос са банком зато што вам је неко бесплатно понудио да тужите банке или је неко откупио потраживања“, каже Васић и додаје да се у Србији десетак адвокатских канцеларија бави овим темама.
Банке исплатиле више десетина милиона евра клијентима
Када је реч о досадашњим пресудама надлежних судова од 2018. године, није рађена прецизна анализа тога колико су банке новца исплатиле на име обраде трошкова кредита.
„Свака банка води своје податке. Можемо да проценимо да је реч о неколико десетина милиона евра“, каже Васић, преноси Б92.
Подсетимо, Врховни касациони суд је средином септембра донео правни став по коме банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, под условом да је то јасно предочила у понуди. Такође, банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту.