Како Резолуција Савета безбедности УН није препознала институцију високог представника и ОХР, Кристијану Шмиту предстоји мирење са статусом који је све време уживао у очима Републике Српске - да је грађанин Савезне Републике Немачке на пропутовању кроз Босну.
Али како ствари стоје, он би ускоро могао бити и кривично гоњено лице са пребивалиштем у Немачкој. За почетак, речима српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, Шмит би могао да се суочи са правним последицама због лажног представљања.
„Каква бламажа. Чуди ме да је човек тог политичког искуства себи на крају могао то допустити“, прокоментарисао је Додик.
Море проблема за господина Шмита
Правник Милан Тегелтија, саветник српског члана председништва БиХ, каже у разговору за Спутњик, да када говоримо о тужби против Шмита морамо уважити неколико чињеница.
„Кристијан Шмит нема никакав формално правни легитимитет. Он није именован на одговарајући начин па према томе он није високи представник у БиХ, него има статус странца који је ту присутан само зато што је својом вољом дошао. То значи да он не поседује дипломастки имунитет који му је обезбеђивао статус високог представника јер он није потврђен у Савету безбедности УН. Из наведеног произилази море проблема са којима господин Шмит могао да се суочи“.
Први је, каже Тегелтија, трошење средстава самог ОХР-а. Он напомиње да у трошковима и финансирању ОХР-а контрабуира пуно земаља, па сваки трошак ове организације оставља простор за упитаност на који начин су средства трошена од стране потпуно нелегитимних лица.
Други проблем са којим могао да се суочи је, каже, у самој БиХ.
И трећа одговорност с којим би могао да се суочи у земљи из које долази је одговорност за предузимање радњи које се могу евентуално сматрати нарушавањем кривичних норми.
„Због нарушавања правног поретка БиХ или уставноправног поретка РС он би могао да сноси кривноправну одговорност или грађанскоправну одговорност уколико се успостави да је покретао акције које су могле да нанесу штету било ентитетима било појединцу у РС“.
Пред судовима у БиХ, Републици Српској и Немачкој
Када је реч о судовима пред којима би одговарао, Тегелтија каже да су различите врсте надлежности судова које се могу аплицирати у сваком појединачном случају у зависности од онога за шта би у конкретном случају био тужен.
„У зависности од поступака господина Шмита зависи и избор евентуалних правних акција које се могу предузети против њега лично, а с обзиром на карактер акција зависи и суд а то могу бити примарно судови како у БиХ и у РС тако и у Савезној Републици Немачкој".
Шмит не ризикује, сматра наш саговорник, да наруши кредибилитет јер он и нема кредибилитет будући да иза њега стоји непостојећи ауторитет ОХР, али зато може да наруши кредибилитет земаља које су га делегирале.
„С обзиром на чињеницу да се он лажно представља као високи представник произилази да би свака нова правна акција господина Шмита додатно нарушила кредибилитет земаља које су га делегиралае и тако дошле у ситуацију да трпе личне последице“.
Најаву Милорада Додика да ће наћи механизме и покренути тужбу против Шмита, Тегелтија сматра оправданом.
„Српски члан Председништва има не само право да износи своје политичке ставове и предузима акције којима би заштитио РС и српски народ, већ му је то и обавеза“.
Евентуалне претње које би могле да уследе, с обзиром да РС годинама опстајава упркос притисцима, нису и не могу бити, закључује Тегелтија, ограничавајући фактор.