Многи су упознати са причом о Чаробном Фрулашу из Хамелна. Међутим, мало ко зна да је прича заснована на стварним догађајима, који су током година еволуирали у бајку.
Чаробни Фрулаш из Хамлена
За оне који су можда заборавили, прича о Чаробном Фрулашу смештен је у 1284. годину у граду Хамелн, у Доњој Саксонији у Немачкој. Град је, како бајка каже, био у проблему због велике најезде пацова када се појавио необичан човек обучен у капут сашивен од много разнобојних тканина. Он је обећао да ће се отарасити пацова у замену за новац, на шта су мештани пристали.
Тада је фрулаш почео да свира, а пацови су као омађијани почели да га прате. Пратећи музику фрулаша, пацови су отишли из града. Међутим, становници Хамелна су прекршили обећање и нису хтели да му плате. Он се тада заклео да ће им се осветити.
Исте године, 26. јуна, фрулаш се вратио у град и почео да свира. За музиком су пошла сва деца из града. Пратећи њега и његову музику, деца су заувек нестала.
Ипак, у граду је остало једно или троје деце – у зависности од тога коју верзију бајке сте читали – од којих је једно било хромо, па није могло да прати колону, друго је било глуво па није чуло музику, а треће слепо, па није видело куда друга деца иду.
У историјским записима се не спомињу пацови
Најранији познати запис о овој причи потиче из самог града Хамелна. Приказан је у витражу направљеном за цркву Хамелн, која је изграђена око 1300. године нове ере. Овај витраж је уништен 1660. године, али сачувано је неколико писаних извештаја.
Најстарији потиче из Луенебуршког рукописа (око 1440/1450), у којем се наводи:
„Године 1284, на дан светих Јована и Павла 26. јуна, од једног фрулаша, обученог у разне боје, одведено је 130 деце из Хамелна. Били су заведени и изгубљени, а место погубљења је у близини копна“. У запису из 1384. у градској књизи Хамелина такође стоји запис: „Прошло је 100 година откако су наша деца отишла“.
Наводна улица у којој су деца последњи пут виђена данас се зове Бунгелосенштрасе (улица без бубњева), јер у њој нико не сме да пушта музику или игра. Иначе, у ранијим извештајима, као ни на витражу, не спомињу се пацови, они су додати у причу средином 16. века.
Шта се заправо догодило у Хамелну?
Ако нестанак деце није био чин освете, шта је онда био разлог за поступак фрулаша? Постоје бројне теорије које покушавају да објасне шта се догодило деци Хамелна, пише Национална географија.
На пример, једна сугерише да је за узрок смрти деце био природан а да је Чаробни Фрулаш заправо персонификација смрти. Теорије пацове повезују са црном смрћу, па тумачи претпостављају да су деца умрла од куге. Међутим, црна смрт је била најтежа у Европи између 1348. и 1350. године, више од пола века након догађаја у Хамелну.
Друга теорија сугерише да су децу заправо одвели родитељи, због екстремног сиромаштва у којем су живели – о чему заправо говори и бајка о Ивици и Марици.
Још једна теорија каже да су деца била учесници Дечјег крсташког рата и да су можда завршили у данашњој Румунији – јер до Јерусалима никада нису стигли.
Постоји и теорија да је одлазак деце Хамелна везан за Остсиедлунг, када је један број Немаца напустио своје домове како би колонизовали Источну Европу. Размишљајући о овој хипотези, Вибке Рејмер из музеја у Хамелну каже:
„У овом сценарију Фрулаш је играо улогу такозваног регрутера који су били одговорни за организовање миграција на исток. За њих се говорило да су носили шарену одећу и свирали инструмент како би привукли пажњу.“
Још једна теорија каже да је ово приказ плесне маније, такође познате као Плес Светог Вида или тарантисти. Ова невоља захватила је континенталну Европу између 14. и 17. века, а описана је као појединци који „хистерично плешу улицама сатима, данима, а негде чак и месецима, све док се плесачи не сруше од исцрпљености или умру од срчаног или можданог удара”.
Постоји и теорија, најмрачнија од свих, која каже да је Чаробни Фрулаш заправо био педофил који би се ушуњао у град ноћу и отимао децу.
„Можда је баш то што је узрок нестанка био ужасан, разлог зашто имамо тако мало информација“, каже Рејмер и додаје:
„Да ли се догодило нешто што су званичници прикривали? Нешто тако трауматично да није смело бити забележено, а опет тако снажно да се тако дуго преносило с колена на колено и вековима остало урезано у колективно сећање града.“
Прича је током векова препричавања несумњиво мењана, али није извесно у коликој мери. Заправо је мистерија шта се заправо догодило тој деци, мистерија која вероватно никада неће бити разрешена.