Млада репрезентација Србије предвођена Вељком Пауновићем попела се на кров света 2015. године на Новом Зеланду, након што је голом Немање Максимовића у продужетку срушен фаворизовани Бразил (2:1).
Тада су злато освојила и браћа Сергеј и Вања Милинковић-Савић, а шест година касније дочекали су да заједно буду на терену у А тиму Србије.
С обзиром на то да Вања има одличну сезону и да се усталио на голу Торина, селектор Драган Стојковић Пикси одлучио је да га уврсти на списак за утакмице са Катаром и Португалијом, а поменути пријатељски сусрет пред недељно финале, био је идеална прилика да Пикси види да ли може да рачуна на њега.
И није се преварио! У неколико наврата Вања Милинковић-Савић је показао да је с правом заслужио позив међу Орлове.
Био је концентрисан током свих 90 минута, пратио је игру, истрчавао, скраћивао угао и имао неколико одличних интервенција када је зауставио Катар да пронађе пут до наше мреже.
О Сергеју не треба превише трошити речи, он је одавно једна од важнијих карика у ланцу на средини терена Србије.
Иако многи коментаришу како СМС не пружа партије у дресу Србије налик оних у Лацију, где блиста из недеље у недељу, он увек пружи максимум и труди се да допринесе тријумфу Орлова.
Овога пута Пикси је решио да га поштеди и није га извео на терен од првог минута јер је недељни меч са Португалијом далеко битнији, па му је шансу указао на старту другог полувремена када је заменио Андрију Живковића.
Одмор као да је пријао Сергеју па убедљивом тријумфу над Катаром – 4:0 допринео голом у 83. минуту на асистенцију Душана Влаховића, који је такође ушао у игру са клупе уместо Радоњића и успео је да се упише у стрелце.
Два момка за пример, два брата, два првака света поново су на окупу и Србија је са њима до сада непобедива! Ко зна, можда нас Пикси по обичају све изненади у Лисабону 14. новембра када је стартних 11 у питању...