Истакнути научници предвођени Џоном Грантом тврде да Месец садржи много минерала који су уско повезани с кисеоником те да би се испод површинског стеновитог слоја под називом реголит могло налазити довољно кисеоника за преживљавање осам милијарди људи у периоду од 100.000 година.
Научни прорачуни су базирани на податку да је човеку потребно 800 грама кисеоника дневно како би преживео, а реголит је дубок око 10 метара.
Месечев реголит је сачињен 45 посто од кисеоника, који је чврсто везан за минерале попут силицијума, алуминијума те оксида гвожђа и магнезијума, преноси РТ.
Како би кисеоник био доступан, потребан је процес екстракције који је једноставан.
Тај систем троши пуно енергије, а како би био одржив, морао би имати подршку соларне енергије или других извора енергије доступне на Месецу.
Аустралијска свемирска агенција и америчка свемирска агенција НАСА су у октобру потписале уговор о слању ровера на Месец с циљем прикупљања месечевог камења и покушаја екстракције кисеоника из њега.
Научник је говорио и о развоју експерименталног реактора с белгијском компанијом како би се унапредио процес стварања кисеоника електролизом. Нова технологија би могла бити послата на Месец до 2025. године у склопу мисије Европске свемирске агенције базиране на коришћење ресурса.